2. dan na Prolećnom Vivaldi CEO forumu



Nastavak Prolećnog Vivaldi CEO foruma: dinamika, debata, uključivanje, rešenja…

2. dan na Prolećnom Vivaldi CEO forumu je protekao u svetlu debate između stručnjaka koji su se vratili iz inostranstva i onih koji su u Srbiji gradili karijere od početka. Opšti je zaključak da ljudi sa strane Srbiju vide u mnogo pozitivnijem svetlu nego oni koji u njoj žive i rade.



Panel 2 na temu: Šta kažu najugledniji srpski ekonomisti?

je obeležila na momente žustra diskusija između prof. Miodraga Zeca i ekonomiste Slaviše Tasića oko viđenja trenutnog stanja a naričito perspektive razvoja srpske ekonomije. Zaključeno je da su privredi dostupni sve bolji alati i metode, koji uz veliku likvidnost koja stiže iz evropske centralne banke, omogućavaju trenutni rast. Međutim, medeni mesec kako ga ekonomisti definišu će se uskoro završiti. Ono što je neophodno privredi i građanima u cilju vidljivog poboljšanja standarda su stabilne stope rasta od 5 i više procenata. Iako je na svetskom nivou došlo do smanjenja nejednakosti medju državama, unutar njih je došlo do vidljivog raslovljvanja i povećanja socijalne nejednakosti. Pored ostalih prepreka identifikovan je i nizak subjektivni osećaj sreće kod građana, a što se dovodi u vezu sa kulturnim nasledjem.



Panel 3: Srbija iz ugla privrednika

je počeo konstatacijom da se kroz medije stvaraju nerealna očekivanja kod građana, a da bi smo živeli vidljivo bolje neophodne su investicije od 4 milijarde evra godišnje. Istaknuto je da je privredni ambijent u Srbiji loš sa puno birokratije, a kao ključni problemi su definisani nedostatak kvalitetne radne snage, spore dobijanje dozvola i endemska korupcija. Predsednik NALED-a Goran Kovačević je istakao da privredni ambijent mora da bude takav da i prosečan građanin može da se snađe pri pokretanju sopstvenog biznisa. Moderator Milan Ćulibrk je zajedno sa ostalim učesnicima panela zapazio da država od servisa građana postaje vodeći preduzetnik, što je ocenjeno kao loša praksa. Vladimir Krasojević je naveo da je za izlazak iz krize i apatije potreban kvalitativni skok a ne mali koraci i da je moguće motivisati stručnjake da se vraćaju u Srbiju i da zajedno sa onima koji su u njoj ostali pomognu u razvoju.




Komentariši