Junior menadžment program II grupa
27.maj – 1.jun 2012, Mokra Gora
Više o programu 

Prodaja
6-9. jun 2012, Mokra Gora
Više o programu 

Kontakt i prijave:

Miloš Zečević
telefon: +381 65 30 35 081
mail:milos.zecevic@msm.edu.rs

proleće SMP A, 18-26. maj 2012, Mokra Gora
jesen SMP B, 8-17. novembar 2012, Mokra Gora 

Srbiji su više nego ikada potrebni menadžeri koji umeju da definišu i sprovode poslovnu strategiju i planove čije  ostvarenje donosi novu vrednost, menadžeri koji znaju da prepoznaju i iskoriste izvozni potencijal i obezbede stabilan razvoj svojih organizacija.

Srpski menadžment program SMP2012 pruža jedinstvenu priliku za unapređenje znanja i veština iz ključnih oblasti menadžmenta i razvijanje sadašnjih i budućih menadžera koji kao lideri promena doprinose unapređenju performansi i realizaciji strateških ciljeva svojih organizacija.

   Kako je SMP2012 organizovan?

• Program je organizovan u dve sesije, prolećnu i jesenju, koje se održavaju u Drvengradu na Mokroj Gori.
• Program na ilustrativan i dinamičan način kombinuje akademska i praktična znanja i veštine iz ključnih oblasti menadžmenta.
• Tim predavača čine profesionalci koji su postigli značajan uspeh u svojoj karijeri i koji su motivisani da svoje znanje i iskustvo prenesu na mlađe generacije.
• Program ima goste govornike koji će sa polaznicima podeliti svoje profesionalno iskustvo.
• Svi polaznici će raditi psihološki test za procenu ličnosti „Velikih pet plus dva“ i dobiće povratnu informaciju od trenera i ostalih članova grupe kako razvijati plan za primenu stečenih znanja i veština u svom poslu.
• Svaki polaznik, u okviru programa tokom boravka na Mokroj Gori, na raspolaganju ima mentora za razvoj karijere (Career Coach) i savetnika za vođenje izbalansiranog zdravog načina života (Wellness Coach). Termini za individualne razgovore i rad će biti rezervisani pre početka programa.
• Tokom programa polaznike očekuje intenzivan individualan i grupni rad.
• Program se završava poslovnom simulacijom u kojoj će polaznici podeljeni u timove i kroz poslovnu igru obnoviti znanja sticana na prethodnim modulima i praktično demonstrirati naučene veštine.
• Polaznici dobijaju sertifikat o završenom SMP^TM koji izdaje Ekonomski institut – Mokrogorska škola menadžmenta.

Kome je SMP2012 namenjen?

• Najtalentovanijim menadžerima kompanija, organizacija i institucija
• Menadžerima na pozicijama srednjeg nivoa koji se pripremaju za napredovanje ka ključnim menadžerskim pozicijama
• Menadžerima koji rade sa inostranim partnerima
• Vlasnicima i direktorima malih i srednjih preduzeća

Cena: 300.000 RSD
(U cenu su uračunati troškovi smeštaja u jednokrevetnoj sobi na bazi punog pansiona, uz korišćenje pratećih hotelskih sadržaja, angažovanje predavača i radni materijal.)

Rok za prijavu: 1. maj 2011.

Preuzmite program SMP2012.

LETNJI VIVALDI CFO FORUM

Mokra Gora, 21-24. jun 2012.
Šta i kako dalje?

Treći Letnji Vivaldi forum posvećen je, kao i ranijih godina, makroekonomskim i privrednim kretanjima bitnim za planiranje poslovanja u narednoj godini. Juna 2012. okupljamo se sa mnogo više nepoznanica nego uobičajeno u ovo doba godine – bez informacija o celini reformskog paketa, bez definisanih ključnih makroekonomskih parametara, bez putanje za predstojeće promene fiskalne i monetarne politike, bez budžetskog okvira….

Ovogodišnji Letnji Vivaldi forum je pravo mesto da budućim kreatorima ekonomske politike ponudimo predloge i rešenja iz prakse, odgovor na pitanje šta i kako dalje – u najboljem interesu srpske ekonomije.

Predlozi se očekuju od ljudi koji se nalaze na ključnim funkcijama za nesmetano finansijsko poslovanje privrede (članova uprave, generalnih, finansijskih direktora i drugih menadžera koji se bave planiranjem i analizom), predstavnika države, ekonomske struke i međunarodnih organizacija.

TEME:

• Kakvo je stanje srpske ekonomije i kakvi su ekonomski izgledi za 2013?
• Šta bi trebalo da budu ključni makroekonomski prioriteti nove vlade?
• Čime savladati postizborne rizike?
• U kom pravcu menjati poresku politiku da bi se i konsolidovale javne finansije i rasteretila privreda?
• Kako usaglasiti fiskalnu sa prioritetima monetarne politike (stabilizaciona i/ili razvojna)?
• Kako pokrenuti novi investicioni ciklus za nova radna mesta?
• Kako sagraditi novu finansijsku arhitekturu koja aktivno podstiče razvoj realnog sektora privrede (poljoprivrede, energetike, infrastrukture i izvoznih poslova)?
• Kako približiti ponudu i tražnju za kreditima?
• Kako reformisati javni sektor – javna preduzeća, fondove obaveznog socijalnog osiguranja, javnu, administraciju, upravljanje državnom i javnom imovinom i gradskim i građevinskim zemljištem…
• Šta su najveći izazovi profesije finansijskog direktora?
• Kako izgleda ekonomska stvarnost Srbije iz ugla medija?
• Kako se primenjuje kreativno preduzetništvo u Andrić gradu?
• Da li je marketing: investicija ili trošak?
• Kako emocionalnom inteligencijom prevazići dnevne probleme?

Preuzmite program

Zbog podrške domaćoj privredi cena kotizacije (četiri dana, tri noćenja) je 49.000 dinara po učesniku. Ohrabrujemo Vas da povedete svoje porodice. Doplata smeštaja za partnere, porodicu ili decu je 3.300 dinara po osobi.

ROK ZA PRIJAVE: 15. JUN (očekujemo veliki broj prijava, poštovaćemo princip prvenstva prijava)

kontakt osoba Sladjana Buric
+ 381 65 30 35 079
sladjana.buric@msm.edu.rs

Da bi poreski obveznici mogli da iskoriste ne mala prava koja im po propisima pripadaju, kao i da izvršavaju obaveze u zakonom propisanim rokovima, neophodni su im poreski saveti od strane stručNjaka koji su stekli specijalizovana znanja iz oblasti materijalnih i procesnih poreskih propisa, kao i drugih propisa koji su direktno ili indirektno vezani za poresku materiju (propisi iz oblasti računovodstva i revizije, prekršajno i krivično zakonodavstvo i dr.).

 Usled velikog interesovanja i potrebe privrede za ovim vidom poslovne edukacije i usavršavanja

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA u saradnji saPRIVREDNIM SAVETNIKOM i COMMON SENSE GROUP

po šesti put raspisuje konkurs za upis na

SPECIJALISTIČKU OBUKU ZA  PORESKO SAVETOVANJE

Cilj specijalističke obuke  je da se obezbedi kvalitetno i efikasno osposobljavanje kadrova za rad na primeni poreskih propisa, odnosno za rad u poreskoj administraciji, za rad na poreskim poslovima u privrednim društvima i u institucijama i organizacijama javnog sektora, kao i za obavljanje poslova poreskog savetovanja.

U toku obuke učesnici će prolaziti kroz intenzivni interaktivni rad, koji će im omogućiti da dobiju zaokruženo specijalističko obrazovanje iz poreske materije. Pored teorijskih, sa kandidatima će se raspravljati i praktična pitanja koja se odnose na postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda.

Specijalistička obuka se realizuju kroz 120 časova praktične i teorijske nastave koja pruža mogućnost za dobijanje zaokruženog specijalističkog obrazovanja iz oblasti poreskih propisa i poreske administracije, kao i drugih propisa koji su direktno ili indirektno vezani za poresku materiju.

U okviru obuke, kroz optimalan odnos praktične i teorijske nastave, proučavaće se sledeće oblasti:

*         PORESKI SISTEM I PORESKA POLITIKA

*         AKCIZE

*         POREZ NA DODATU VREDNOST

*         POREZ NA DOHODAK GRAĐANA

*         POREZI NA IMOVINU

*         POREZI NA UPOTREBU, DRŽANjE I  NOŠENjE DOBARA, POREZ NA PREMIJE NEŽIVOTNIH

OSIGURANjA, TAKSE, NAKNADE, SAMODOPRINOS, JAVNI ZAJMOVI I OSTALI JAVNI PRIHODI

*         FISKALNE KASE

*         POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA

*         POREZI DOPRINOSI I DRUGE TAKSE I NAKNADE NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

*         RAČUNOVODSTVO

*         PRIMENA MSFI U SRBIJI

*         ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

*         FRIZIRANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA, ZLOUPOTREBE U RAČUNOVODSTVU I NjIHOVO

*         OTKRIVANJE

*         PORESKI POSTUPAK

*         UPRAVNI SPOR U PORESKIM STVARIMA

*         PORESKI PREKRŠAJI I PORESKA KRIVIČNA DELA

*         PRVOSTEPENI PORESKI POSTUPAK

*         DRUGOSTEPENI PORESKI POSTUPAK

*         LIKVIDACIJA I STATUSNE PROMENE – RAČUNOVODSTVENI I  PORESKI ASPEKTI

*         PORESKE OLAKŠICE U SRBIJI

*         IZBEGAVANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA

*         PORESKO PLANIRANjE KAO INSTRUMENT ZA ZAKONSKO SMANjENjE PORESKIH OBAVEZA

*         HARMONIZACIJA PORESKOG ZAKONODAVSTVA SRBIJE SA PORESKIM PRAVOM EU

Literatura: Obuka će biti propraćena stručnom literaturom.

Program specijalističke obuke realizuju predavači/eksperti iz oblasti poreskog prava i poreske administracije:

Univerzitetski profesori: Prof. dr Mirko Kulić, prof. dr Hasiba Hrustić, prof. mr Mirjana Medojević

Državni poreski službenici: Irina Stevanović Gavrović, mr Dejan Dabetić, MINISTARSTVO FINANSIJA

Predstavnici PORESKE UPRAVE

Specijalisti za poresko savetovanje PRIVREDNOG SAVETNIKA: Dr Ratomir Ćirović, dr Milan    

Negovanović, Ivan Antić, Snežana Andžić, kao i savetnici Filip Čubrić i  Slovenko Brkić

Savetnik za poreski sistem i direktor Centra za ekonomsku politiku, prestrukturiranje i razvoj

PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA, Snežana Veličković.

Kotizacija: 100.000 dinara + PDV, mogućnost plaćanja u 2 mesečne rate.

Početak nastave: 16. mart 2012. godine, prijavljivanje do 29. februara  2012. godine.

Nastava se održava (petkom od 16³⁰ do 19⁴⁵) i (subotom od 9⁰⁰ do 14¹⁵) u Privrednoj komori Beograda, sala IV a, Kneza Miloša 12, Beograd.

U cilju održavanja visokog kvaliteta rada, broj polaznika je ograničen. Preuzimanje programa nakon prijavljivanja: Privredna komora Beograda, Centar za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta.

Detaljnije informacije možete dobiti preko telefona Privredne komore Beograda na brojeve

-011/ 3625-149 i 064/8760012, kontakt osoba: Snežana Veličković, direktor Centra za  ekonomsku politiku, prestrukturiranje i razvoj

-011/3619 472, kontakt osobe: Barbara Stanišić, direktor Centra za poslovno obrazovanje i

unapređenje kvaliteta i Nenad Kostić, samostalni stručni saradnik lokal: 174.

Verujemo da ćete prepoznati značaj edukacije u ovoj oblasti.

PRIJAVNI LIST

PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA

Dr Milan Janković, s.r.

Ako je tačno da je moderni svet odavno na ivici ekonomske provalije – a tačno je, i ako se složimo da je Srbija, željna da se u taj svet integriše, postala deo tog ikarovskog procesa, izraženog u formuli «masa puta ubrzanje», šta nam je činiti? Imaju li političke elite dovoljno mudrosti, hrabrosti i mišića da Srbiju, dok se ona noktima drži kako se ne bi strovalila u ambis, u poslednjem času izvuku na sigurno? Ili će, kada budemo padali zajedno, glavonje padati ipak nešto sporije, kako bi prvo tresnuli mi, a onda oni na nas, na narodni dušek?

Da sam zao, rekao bih da je to njihov istovremeni doprinos tranzicionoj anatomiji i aerodinamici, po kojoj je bolje u glavu sipati helijum, nego mozak, jer glavu tako održava duže u vazduhu. Mada takva ideja nije naročito genijalna, ni utešna. Jer šta je bolje: završiti kao tikvan u slobodnom padu ili ploviti nebesima u cepelinu Hindenburg?

Ali mesta za malicioznost nema, dok se gleda u ambis bez padobrana, čak i kada se ocenuju novogodišnje i božićne čestitke glavešina koji nam obećavaju da će 20l2. godina biti još teža. Iako srpska narodna kletva fatalističkog pravca poručuje «da uvek može gore», glavešine su nas zaista smračile svojim proročkim fatalizmom, mada tu pre ima nemoći i nedostatka ideja, nego zle namere da se ubedačimo za praznike. Ta vrsta defanzive i pakovanja crnih misli u mašnicu, jeste zapravo slika sveopšteg stanja našeg duha, jedna vrsta kolektivne neuroze. Iako nisu pominjane krv i suze, mada bi mnogi od lidera voleli da ih smatraju Čerčilima, ne samo zbog tompusa i viskija, nekako se tragičan kraj smatra jedinim izvesnim. S tim da oni, nešto veseliji, veliko finale obogaćuju šijanovskom dramaturgijom. Da, recimo, umesto o zemlju, tresnu o Savu i Dunav, zavisno s kog se mosta skače u poslednji čin drame.

Ako se složimo da je glupo biti katarzičan, a mrtav, šta nam preostaje? Odgovor je istovremeno jednostavan, provokativan i kontraverzan, a opet, duboko tradicionalan. Od zemlje siromašnih, sa nerešenim teritorijalnim statusom i rekordnom nezaposlenošću, sa ogromnim socijalnim razlikama i odrođenom političkom elitom, baš odavde, sa ivice provalije, treba stvoriti – zemlju blagostanja. Da li je to  mokrogorska utopija, predizborni spin, buđenje lažne nade, emitovanje vedre slike Srbije za nečiji račun ili otkrivenje poslednje tajne, otvaranje Sedmog pečata, posle koje će se prikazati Srbija onakvom kakvom je svi želimo. Ali, eto, ne da nam se: pristojna, bogata i ljudska.

Ekipa Mokrogorske škole menadžmenta, naime, veruje da je izgradnja društva blagostanja dalekosežan ali moguć i dostižan cilj. Oni smatraju da su poslovni lideri, koji stvaraju novu vrednost i rukovode privrednim društvima, ta, prva linija, koja ima snagu, znanje i šansu da pokrene društvo u pravcu razumevanja i razvoja društva blagostanja. Kada mi je osnivač Mokrogorske škole Srđan Janićijević nabacio ovu ideju, priznajem, najpre sam pomislio da je ovaj nekadašnji visokorangirani menadžer Filip Morisa i Koka Kole, zatim generalni direktor Politike, a sada Kusturičin duhovni partner u sferi biznisa, isuviše često navraćao na obližnju Kremnu. Tamo su se, uzgred, okupljali Tarabići i proricali nam uspone i, uglavnom, žešće padove, kao da su braća od tetke zlog lorda Voldemora, hraneći se gljivom muharom koja utiče na aktivnosti pinealne žlezde.

Oni koji pojedu gljive, taj LSD majke prirode, doživljavaju prekognitivne epizode. Odnosno, vide budućnost. Ali kako ne biste pomislili da sam ih se i ja najeo, dajući naučnu podlogu Tarabićevim proročanstvima, citiram vam samo šta mi je pre šest godina o tome pričao član Svetskog borda Mense dr Ranko Rajević, jedan od Srba sa najvećim koeficijentom inteligencije i osnivač kluba najpametnijih Jugoslovena. Dr Rajević je, kao lekar, dugo godina istraživao uticaj ove gljive na rad pinealne žlezde, te došao do fascinantnih zaključaka, provodeći mnogo vremena na pašnjacima, po kojima su srpsku budućnost tripovali Tarabići. Ne bih ovde o tome da je do sličnih zaključaka došao i Pentagon (takođe citat dr Rajevića), ali i Manituov izaslanik u Srbiji, vrač plemena Lakota Usamljeni Orao, veliki Rajevićev prijatelj koji svake jeseni podiže vigvam na Tarabića poljima, čitajući budućnost za crvenu braću.

Skretanje sa glavnog toka priče bilo mi je potrebno zbog moje dileme – da nije, možda, Srđan sa ekipom boravio na tim poljima i tamo pokupio ideju o zemlji blagostanja, usred ovolikih sranja.

Dilema je trajala kratko, jer, zaista, ako preživimo prvi napad crkavanja od smeha i povratimo se, a zatim se duboko zamislimo… Šta nam je drugo preostalo, osim potpune promene kursa i postavljanja ambicioznih ciljeva, koji će nas prenuti iz sveopšte nacionalne narkoze. Ukoliko stanje ovakve vontrirovske melanholije potraje, ono može doneti blagostanje samo farmaceutskoj industriji, čiji profiti skaču do neba prodajom antidepresiva Srbima i pripadnicima ostalih etničkih zajednica. Mokrogorci, paradoksalno, nude sasvim logičnu i samo na prvu loptu apsurdu ideju, jer kako drugačije probuditi mrtvaca i naterati ga da bar diše?

Dakle, umesto da se valjamo u blatu, hajde da se rvemo u čokoladi. Takvom stanju duha sklon je i Emir Kusturica, pa, kada mu stari prijatelj Džoni Dep otkaže glavnu ulogu u filmu «Pančo Vilja», Kusta se ne vadi na zaveru velikih holivudskih sila, već lakonski odgovara:

- Šteta, sada će Panču igrati Benisio del Toro.

Ali, pustimo sad Kustu, da nije nazvao Benisia, pokupio bi negde usput Endija Garsiju. Da li je, međutim, put od ovakvog sranja, do blagostanja na nacionalnom nivou zaista ostvariv? Odgovor na ovo pitanje zahteva rešenje jedne lingvističke zagonetke, koja može doprineti zabuni, ili pesimizmu, kao ključnom stanju svesti za odbacivanje ove ideje. Naime, rečnik Matice srpske definiše blagostanje kao dobro materijalno stanje, odnosno, obilje materijalnih dobara, bogatstvo, imućnost, izobilje. Ili, dobar udoban život u izobilju, pa bismo, prema srpskoj definiciji, mogli zaključiti da je zapravo reč o jednoj vrsti državnog uređenja bliskom zemlji dembeliji, podsvesnom istorijskom snu svakog poštenog Srbina.

Pogledajmo, međutim, kako «Vebsterov rečnik» definiše državu blagostanja («Welfare state»). Kao tvorevinu zasnovanu na principu da je blagostanje svakog pojedinca kolektivna odgovornost zajednice. Blagostanje još znači fizičko i moralno zdravlje jednog društva.

Ukratko, zapad  blagostanje tretira kao stanje društva sa pristojnom lovom, do koga se došlo konsenzusom svih društvenih grupa, uz poštovanje minimuma moralnih kodeksa. U rečniku, naravno, nije data skala sa vrednostima moralnog zdravlja jedne nacije, ali teza o državi blagostanja u modernoj Evropi figurira veoma dugo, a kome se čini da je mokrogorska škola mišljenja još jedna srpska bajka, može da pogleda jednu od najreferentnijih knjiga koja definiše socijalne režime evropskih država, čiji je tvorac jedan – Andersen. Ali ne Hans Kristijan, već Gosta Esping Andersen, danski sociolog koji u svom delu The Three Worlds of Welfare Capitalism tvrdi da različiti evropski socijalni modeli gube bitku pritisnuti neoliberalnim idejama, uz globalna i unutrašnja previranja. Da su naši lideri umesto onog Andersena, čitali ovog Andersena, verovatno bi socijalna mapa Srbije izgledala nešto drugačije i ne bi se pretvorila u sveopštu socijalu.

Mokrogorci su, razvijajuću svoj aksiom, čak stvorili i formulu države blagostanja, koju sačinjavaju tri preduslova: Rad (R) kao osnovni uslov, zatim Sistem vrednosti (SV) i zajedničku usmerenost ka cilju (Zajedništvo).

Ovde, primetio bih, nedostaje i Pašićev čuveni Prvi zakon nacionalnog opstanka koji glasi: «Spasa nam nema, propasti nećemo», kao filozofska potka novom učenju.

U mokrogorskoj državotvornoj postmoderni, da ne bude zabune, nema ni trunke utopizma ili romantičarskog revolucionarnog zanosa. Ma kakvi, tu je stacionirana uglavnom biznis ekipa, pa je reč o čistom interesu, s tim da sada mudri deo bogatog sveta i menadžerskog sloja shvata da taj interes nije moguć na bezdušnoj ekploataciji, kakvu nam prodaju neoliberali. Da je u stara vremena poslovala takva, žestoka sorta neokonzervativaca, Adam Smit bi, kladim se u poslednju paru, postao delegat Prve internacionale, sedeći u prvom redu Generalnog saveta, između drugova Karla i Fridriha.

Zato oni uz rad, kao osnovni uslov države blagostanja, unose dva važna elementa: sistem vrednosti i zajedništvo. Sistem vrednosti podrazumeva da naši bogataši krizu više ne mogu da posmatraju kao katastrofu, tako što će, umesto jahte od 20 miliona dolara, morati da plove novim čamčićem od svega l7 miliona. Zaboga, zar da plove barkom, dok njihovim razmetljivim, razmaženim radnicima kasni šest plata, ili, ako je dobijaju redovno, ona ne prelazi gigantskih 200 evra, pa šljakeri obitavaju kao zombiji: prema ekonomskim računicama oni su odavno mrtvi,  ali biološki, oni hodaju, dišu, zveraju i reže. Pametniji među bogatima shvataju da društvo po alanfordovskom modelu, od satirčnog stripa, ubrzo može evoluirati ka Šekspiru, od Sir Olivera do Ričarda Trećeg. Istorija je pokazala, kada srpska drama postane šekspirovska, tu sreće nema ni za lordove, ni za puk.

Baveći se drugim elementom, novim sistemom vrednosti, Mokrogorci nisu izučavali teatrologiju, svesni potrebe za uspostavljanjem konsenzusa svih društvenih grupa, a nedavno je, mada nesvesno, takvu ideju predočio moj prijatelj težak stotinjak miliona evra. Čovek možda dve decenije nije ušao u gradski autobus, sve dok ga sin, pre oko mesec dana nije naterao, rekavši mu: «Ajde, matori, upadaj. Budi ponovo čovek».

Ušao je, provozao se nekoliko stanica i doživeo ritualnu inicijaciju, ušavši u javno društvo, u običan svet. Ma koliko ovaj primer banalno izgledao, sistem vrednosti kao element države blagostanja ne znači da će puniše da se voze šesnaesticom i da kupuju karte kod vozača, kako bi pokazali da imaju dušu. Zašto bi, kada mogu da kupe sebi autobus i smire savest. Ne, oni dušu nemaju, a nisu ni naročito emotivni. Ideja je da će pristati na pravedniju raspodelu društvenog bogatstva kroz poreski sistem, uz pozitivno iskustvo skandinavskog običajnog prava, da je sramota razmetati se bogatstvom. Teoretski je logično da bogataši pristanu na odricanje od dela bogatstva radi opšteg napretka i amortizovanja socijalnih tenzija, jer održavanje status-kvoa regrutuje rizičnu masu koja sve manje prihvatata ulogu zombija na bensedinima.

Praktično, taj scenario je teško zamisliv, reći će cinici, jer, za takvu vrstu samožrtvovanja nedostaju dve stvari: jedan Putin, i jedan podmlađeni Jovo Kapičić. Prvog nemamo, drugi nije u najmlađim godinama, ali i takav, namerava da zapali u Montenegro. Mokrogorci, međutim, glasajući za treći element, za zajedništvo, ne aludiraju na obnovu kolhoza, sovhoza, petogodišnjeg plana i uvođenje revolucionarnih komiteta, mada, pitajte narod, Crveni oktobar mu je sve miliji i draži, već inspiraciju vide u istorijskim pozitivnim iskustvima: od jezuitske strategije kneza Miloša i vremena herojstva, pregalaštva i nemogućih pobeda u epohi kralja Petra, do zbijanja redova i akcijaškog zanosa u doba vladavine Josipa Broza, do narodne i građanske solidarnosti tokom bombardovanja Natoa.

Bilo je, naravno, mnogo težih trenutaka u nacionalnoj istoriji od ovoga, ali samo kada bi nam zagustilo, tek u iznudici vremena, pronalazili smo spasonosna rešenja. Teglili smo kao marve, usvajali sisteme vrednosti kojima smo se kasnije dičili, a solidarnost se podrazumevala. Poslednja reč, solidarnost, je indikativna, jer, zaboga, ne moraju valjda bombe da nam padaju svaki dan na glavu, da bi u nama probudili ljudskost. Mokrogorci, uzgred, pravi štreberi, zato smatraju da se nacionalne strategije više ne smeju praviti kampanjski, kada smo u nogdaunu i sudija je već izbrojao osam. Zato su, možda i nesvesno, tezu o državi blagostanju predstavili kao jednačinu. Dakle, kao fiziku, kao Drugi zakon nacionalnog opstanka. Jer je Prvi zakon, rekoh, postavio Pašić.

I, konačno, razrada ovog aksioma i javna debata tek će se razviti na mokrogorskom samitu u martu. Tamo će se okupiti ekonomski, medijski i intelektualni krem Srbije, biće tu i psihoanalitičara, jer valjda smo se već složili da je svakome od nas potreban bar jedan kauč. Logično je i sledeće pitanje – ko će od glavešina stati iza ove priče? Predviđeno je da se na martovskom samitu pojavi duet čiji će dolazak izazvati tek nešto manje iznenađenja od eventualnog prikaza zagrljenih Lovca i Vuka, ali ovaj kratki esej služi kao vodič za početnike kroz Srbiju blagostanja, a ne kao uvodna scena za politički triler.

Aleksandar Apostolovski

Uspeh

Uspeh je ostvarenje ličnih snova! Uspeh je posledica priprema, rada i učenja na greškama!
Da bi bili što uspešniji, trebamo biti veoma efikasni, u svakodnevnim radnim i ličnim zadacima.

Efikasnost

Efikasnost je rad na pravi način!
Mnogo vremena u toku dana prođe neefikasno, nismo dobro fokusirani, nemamo jasne dnevne ciljeve, velika je količina informacione buke, radimo neplanski, ne vodimo računa o ravnoteži tela i duha, prekidamo radne zadatke zbog sastanka ili telefonskog poziva, nemamo jasne rutine, vremenske okvire i nisu dobro definisani prioriteti. Sve to utiče na obavljanje dnevnih zadataka.

Zbog toga je veoma važno isplanirati dnevne aktivnosti, a to se postiže izradom i primenom Ličnog plana delovanja.
Sve se može uraditi u toku jednog radnog dana, ali za sve treba da postoji predviđeno vreme.

Lični plan delovanja

Lični plan delovanja predstavlja niz aktivnosti, koje pojedinac izvodi u toku jednog radnog dana, plan obuhvata poslovne i lične stavke.
Lični plan delovanja nije zamena za ciljeve, plan je samo sredstvo za ostvarenje istih.

Da bi uspešno primenjivali plan, važno je da budemo disciplinovani i odlučni.

Vojna, odnosno ratnička disciplina, je neophodna komponenta za dobru efikasnost i za postizanje uspeha.
Fizička i mentalna kondicija se podrazumevaju.
Poslovna utakmica zahteva igru na raznim terenima, zato je važno biti spreman za sve vrste izazova i zato je važno biti utreniran.

Šta je najveći neprijatelj efikasnosti?

Izgovori! Izgovori su najveći neprijatelji naše lične i poslovne komponente.
Izgovori su lažna opravdanja za lenjost i izgovore je potrebno zameniti akcijom!

Lenji ljudi imaju izgovore, dok drugi imaju akcije!

Naravno, nije lako ustati u 05:00, nije lako svaki dan vežbati, nije lako svaki dan se pridržavati cilja, nije lako svaki dan biti usredsređen na uspeh.
Nije lako, ali je sjajno. Svaki dan koji provedeno pridržavajući se plana predstavlja jednu malu pobedu, jedan korak dalje, mesto bliže vrhu.

Nije lako biti fanatik, ali treba da se pitamo zašto radimo, gde smo sada i gde želimo da budemo?

Izrada plana

U nastavku teksta imate moj Lični plan delovanja.
Svako od nas ima drugačije aktivnosti, drugačije navike i drugačije težnje.
Na osnovu ličnih afiniteta napravite plan, tako da obuhvatite sve akcije koje su Vam važne (porodica, posao, restorani, teološke rasprave sa prijateljima, čitanje, kuvanje i slično).

Potrebo je ustati rano (05:00), ili se opredeliti za drugu varijantu, pa početi sa aktivnostima kasno (18:00).
Potrebno je baviti se sportom i fizičkim aktivnostima, čitati, raditi na sebi, edukovati se.

Imamo obavezu prema sebi, porodici i društvu da budemo u svakom vidu forme, da obezbedimo svetlu budućnost i da menjamo stvari na bolje.

PRIMER LIČNOG PLANA DELOVANJA

05:00 – ustajanje
05:00 – 05:15 – jutarnja higijena
05:15 – 06:00 – pregled mailova i informisanje na društvenim mrežama
06:00 – 07:30 – rad na tekućim poslovima
07:30 – 07:45 – voćni doručak

08:00 – 09:30 – teretana
09:30 – 10:00 – tuširanje i poslovno oblačenje
10:00 – 10:15 – doručak

10:15 – 10:30 – postavljanje informacija na društvenim mrežama
10:30 – 11:00 – komunikacija sa potencijalnim klijentima
11:00 – 11:30 – komunikacija sa starim klijentima
11:30 – 12:00 – komunikacija
12:00 – 14:00 – rad na tekućm poslovima i vreme za poslovne sastanke
14:00 – 15:00 – ručak
15:00 – 17:00 – rad na tekućim poslovima

17:00 – 19:00 – slobodno vreme
19:00 – 20:00 – večera
20:00 – 21:30 – slobodno vreme
21:30 – 22:00 – večernja higijena
22:00 – spavanje

Nema rada vikendom, državnim i verskim praznicima. Prilikom predavanja i konsultacija, nije na snazi naveden LPD.

Svako treba da napravi plan prema svojim potrebama, zaduženjima i sposobnostima.
Pomenuti plan se može činiti veoma militantan, ali to je samo na prvi pogled. Vremenski okviri su postavljeni kao vodilje, kao pravci koji nas jasno vode i pružaju nam fokus.

Naravno, uvek ima malih odstupanja od plana, možda ćete pisati mailove 7 minuta više, ali to ništa ne menja na celini.
Važno je svakodnevno biti dosledan, rezultati neće izostati.

Mentalna kondicija

Od mentalne kondicije zavisi mnogo stvari: brzina i način reakcije, stil plivanja u poslovnoj i ličnoj sredini, brzina i moć rasuđivanja, kao i ukupni nastup.

Čitanje nam pomaže da se edukujemo, da budemo brzi i oštri. Tražite svoj literalni pravac, čitajte različita dela i različite autore, čitajte i levu i desnu stranu iste teme (npr. ako ste pročitali Stari zavet, pročitajte i Kumranske spise, ako ste pročitali Istoriju Krstaških ratova, pročitajte Krstaške ratove u očima Arapa i slično). Nemojte preuzimati tuđe stavove. Umesto toga postavite svoje.

Igrajte mentalne igre sami sa sobom, nemojte lepiti nalepnice po monitoru sa dnevnom to-do listom. Umesto toga pamtite dnevna zaduženja, naučite napamet brojeve telefona Vaših kolega, saradnika i prijatelja, probajte u teretani, na osnovu oblačenja Vaše poznanice da zaključite koje joj je boje donji veš. Zanimacija ima mnogo.

Cilj je dovesti Vaše aktivne mentalne procese u dva nivoa:
- nivo aktivnog odlučivanja (o tome razmišljate aktivno i svesno) i
- nivo podsvesnog razmatranja (pustite neki izazov u podsvest, neka se tiho rešava u pozadini).

Informišite se, ali ne dozvolite da informaciona buka negativno utiče na Vas.
Sami tragajte za vestima koje Vas zanimaju, potpuno izbacite negativne vesti, sami sebe neuro-lingvistički programirajte, nemojte dozvoliti drugima da to rade.

Budite zanimljiv sagovornik i pažljivo slušajte.
Nemojte se plašiti mračnih kutaka svesti, upalite svetlo, osvetlite ih i spoznajte sebe, jer svi smo mi skup mana i vrlina, što je jako relativno.

Fizička kondicija

Fizička kondicija je važna, bez dobre forme, nema rezultata.
Pronađite sport koji Vam odgovara i unutar njega ostvarite ravnotežu duha i tela.
Vežbanje vodi jedinstvu uma i tela, ne samo povećanju bicepsa ili smanjenju masnih naslaga.

Izostanak sportskih aktivnosti ne sme da se toleriše.
Dobar ninja nikada ne spava i uvek je na oprezu.

Reakcija

Mnogi na Lični plan delovanja gledaju sa podsmehom, sa komentarima da je to naučna fantastika, da ničemu ne služi, da je to neostvarivo i neverovatno teško, da cilj ne opravdava sredstva i slično.

Mnogi na plan gledaju kao na sredstvo unapređuja ličnog i poslovnog delovanja.

Kakvo je Vaše mišljenje o planu i o unapređenju efikasnosti?
Kakvi su Vaši Lični planovi delovanja?
Da li ste dovoljno efikasni i da li može bolje?

Prijateljski pozdrav,
Nebojša Skenderović

Fakultet organizacionih nauka (FON) i Mokrogorska škola menadžmenta (MŠM)  potpisali su danas ugovor o zajedničkom organizovanju master programa kategorije EMBA (Executive Master of Business Administration) za iskusne domaće menadžere.

“U Srbiji do sada nije bilo master programa koji su namenjeni iskusnim menadžerima sa deset i više godina radnog iskustva. Ova kategorija menadžera nosi najveću privrednu odgovornost i na njima leži budući razvoj srpske privrede. Pogotovo je važno što je ovaj program napravljen po najboljoj međunarodnoj praksi, ali je ipak domaći program koji će staviti Srbiju na međunarodnu mapu u klasi EMBA programa”, izjavio je Srđan Janićijević, osnivač i direktor Mokrogorske škole menadžmenta.

“Program koji zajednički organizujemo sa Mokrogorskom školom menadžmenta je jedinstven primer saradnje privrede i naše akademske institucije. On je osmišljen da u potpunosti zadovolji potrebe današnjeg međunarodnog poslovanja i najbolje poslovne prakse, a u isto vreme unapredi i akademska i praktična znanja domaćih menadžera. Program će nositi visokih 90 ESPB bodova, trajaće 18 meseci koje će se održavati na Mokroj Gori. Kandidati za ovaj program su uspešni domaći menadžeri sa najmanje 10 godina radnog iskustva i najmanje 35 godina starosti. Klasa 2012-2014 će imati 30 najboljih domaćih menadžera.”, izjavio je Milan Martić, Dekan Fakulteta organizacionih nauka.

Priznanje za poseban doprinos razvoju srpskog menadžmenta uglednom privredniku dodeliо је Savet Mokrogorske škole menadžmenta  koji čine predstavnici  Privredne komore Srbije, SPK “Privrednik”, Udruženja korporativnih direktora Srbije, Privredne komore Beograda, Fakulteta organizacionih nauka i Ekonomskog instituta.

UMESTO OBRAZLOŽENJA PRIZNANJA MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA

Pozivamo sve ljubitelje pisane reči, koji žele da svoju kreativnost i znanje podele sa drugima, to urade na našem blogu.
Ako već posedujete svoj sajt i/ili blog, možete objaviti Vaše radove i kod nas, zajedno sa linkovima ka Vašem sajtu ili postu.
Javite nam se na mail: srdjan.janicijevic@komonsens.com, napišite koju reč o sebi i o kojim temama želite da pišete.

Kako dalje?

Nakon toga, dobićete od nas korisničko ime i loziku, sa kojom se možete prijaviti na sistem i postaviti Vaš post.

Pravila pisanja

Postoji nekoliko tehničkih pravila, na kojima insistiramo, a ona se odnose na naslove, veličine i fotografije.

NASLOV POSTA
Naslov posta je naslov posta.

PODNASLOVI
Veličina: Heading2
Boja: zelena (drugi red, cetvrta sa leva)
Slova: Prvo slovo veliko, ostalo mala, naravno imena idu velikim slovom i još po nešto.

GLAVNA SLIKA
Slika u jednom postu može da ima više, ali prva, glavna slika je određenih dimenzija i specifikacija.
Preuzmite .psd template za glavnu sliku.

Glavna slika se nalazi ispod prvog podnaslova.

Template učitajte u PhotoShop-u. Layer 0 je pozadina, a drugi layer je logo. To su nepromenjive stvari.
Pronadjite fotografiju koja će predstavljati Vaš post i ubacite je između ova dva layer-a.
Zatim sliku snimite kao .jpg i završili ste posao. Možete je dodati na post.

Pogledajte reportazu!