Pre neki dan sam zbog konsultacije posetio uglednog lekara koji još uvek koristi pisaću mašinu. Imao je malu novinarsku Olimpiju u koju je uvlačio prethodno odštampane obrasce i popunjavao ih je svojim nalazima. Nisam video da koristi indigo, ja sam dobio jedini primerak njegovog originalnog razmišljanja o mom problemu. Njegovo mišljenje je verovatno vrlo dragoceno ali je umrlo sa tim papirom. Sahranjeno je u mojoj fioci i verovatno ga niko više neće nikada videti.

To što sam dobio mišljenje otkucano u jednom primerku na pisaćoj mašini sigurno nije umanjilo količinu znanja i umeća koje taj profesor ima. Međutim takav postupak je potpuno umanjio mogućnost da taj ugledni lekar ima mene za pacijenta za bilo šta drugo osim možda opšteg konsultativnog razgovora, i to samo ako nema druge opcije. Razlog zašto je to tako danas nepotrebno je objašnjavati. Da se ova situacija dešavala 1991. moja odluka bi verovatno izgledala preusiljeno ili prenagljeno, dok bi već od 1997. takva odluka izgledala većini normalna i pored rata i sankcija kroz koje smo prošli tih godina.

Danas se nalazimo na prekretnici koja je još brža i oštrija nego što je bila tih ranih 90-tih. Do pre par godina, kada je počela šira komercijalna upotreba veštačke inteligencije, mašinskog učenja, tehnologije decentralizovanog i raspodeljenog knjigovodstva (po predanju poznatog kao „blockchain“) ili obrade velike količine podataka (narodski „big data“), zavladala je mala ludistička panika da će mašine zameniti ljude. Kada bi se sretali predstavnici različitih profesija i započinjali priču o tome obično bi išlo u pravcu „neki ćete da se udavite a neki ćemo da preživimo“ jer je naša (vaša) profesija, biznis, firma jedinstvena i prefinjena i gde bre nas da zamene mašine, ali zato vas… Od te početne slatke jeze polako se došlo do faze ignorisanja i zanemarivanja, u smislu pa to je isto kao i kada su se pojavili mobilni i internet, samo će malo sve da se ubrza i svali na našu glavu, nigde mira za nas napaćene radnike.

Međutim ovog puta, razlika u skoku koji je za kratko vreme napravila tehnologija i koji skok još uvek pravi je ogromna u odnosu na ranije proboje kada su uvođeni lični kompjuteri, pokretni lični komputeri, mobilna komunikacija, komunikacija mailom ili pojavljivanje društvenih mreža. Razlike su pre svega u mogućnosti samostalnog razvoja pojedinih funkcija, u mogućnosti donošenja samostalnih odluka radi vršenja određenih funkcija, u ubrzanju i pojeftinjenju pojedinih poslovnih, prodajnih, upravljačkih i drugih procesa, u nalaženju efikasnih prečica za postojeće standardne načine poslovanja, u smanjenju uloge i vrednosti čoveka u odnosu na tehnologiju kao i u menjanju same suštine društvenih odnosa koji donose nove tehnologije, na način na koji do sada nije viđen, makar ne u novijoj istoriji.

Staro geslo koje glasi da „ako je na internetu usluga besplatna onda si ti proizvod“ sada dobija novo i na prvi pogled zastrašujuće značenje. Nekada si mogao biti i ličnost i bezličan podatak, a sada izgleda da ličnost više neće biti potrebna. Veštačka inteligencija, osim inicijalnog programiranja, ispisuje i usavršava samu sebe bez uticaja čoveka i samim tim donosi nezavisne odluke, big data postaje osnovna strateška sirovina i onaj koji ih bude kontrolisao imaće status sličan vlasniku svetilišta u antičkoj Grčkoj kome će se dolaziti po proricanje radi donošenja poslovnih ili životnih odluka, a blockchain tehnologija sa svojom jasnom i nepromenjivom bazom podataka i arhivom ima mogućnost da drastično izmeni banke, osiguranja, berze, javne registre i sl. I sve se to dešava užasno brzo za oko ljudskog posmatrača.

Strahovati od budućnosti ili ignorisati budućnost je podjednako glupo kao mrzeti kišu ili skrivati se od sunca. Verovati da će nas „to“ zaobići jer govorimo malim jezikom, mešamo ćirilicu i latinicu i ne volimo baš da formatiramo naše podatke je jednako naivno kao kada deca pokriju oči i smatraju da ako oni ne vide svet ni svet njih ne vidi. Srbija odavno nije ostrvo ako je ikada i bila, svet je jedan, mi smo u centru globalnog okeana i treba da plivamo iz sve snage kada već umemo da plivamo. U suprotnom za nas neće biti ni tog zvuka pisaće mašine koju su imali homo sapijensi ranih 90-tih godina prošlog veka.

O svemu tome i još o koječemu drugom na istu temu, od 29. novembra do 1. decembra na Zimskom Vivaldi CFO & LEGAL forumu u Mećavniku u Mokroj gori. Čekamo vas…

Dejan NIKOLIĆ, koselektor Zimskog Vivaldi CFO & LEGAL foruma 2018.


Četvrtak 29. novembar 2018.


OTVARANJE I UVOD KOSELEKTORA FORUMA



Predrag KUDRA, CFO, FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA

Dejan NIKOLIĆ, Senior partner, KARANOVIĆ & NIKOLIĆ


PREDAVANJE


UVOD U VEŠTAČKU INTELIGENCIJU (AI) I MAŠINSKO UČENJE (ML)


Primena u industriji i preduslovi za uspeh sa primerima iz prakse



Armin HAMIDOVIĆ, Director of Global G Suite Support Operations, GOOGLE, Dublin, Ireland


PREDAVANJE


NOVI PRISTUPI INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI UZ PRIMENU AI I ML



Dragan PLESKONJIĆ M.Sc. Initiator and Founder, INPRESEC (Intelligent Predictive Security)


MOKRA GORA LATE NIGHT TALKS


DUGE NOĆI I CRNE ZASTAVE



Dejan STOILJKOVIĆ, Pisac


Petak 30. novembar 2018.


PREZENTACIJA


GOOGLE CLOUD FOR FINANCE



Haris ALIBEGOVIĆ, Territory Manager – Central and Eastern Europe, GOOGLE CLOUD, Dublin, Ireland


PREZENTACIJA


 MODERNO RADNO OKRUŽENJE



Mirad MAGLIĆ, Senior Partner Solution Professional, MICROSOFT


PANEL


PRAVNI OKVIR BEZ RAMA

GDPR – Kako to izgleda ili će izgledati kod nas? Oglašavanje, profilisanje i AI. Blockchain i Smart Contracts



Dejan NIKOLIĆ, Senior partner, KARANOVIĆ & NIKOLIĆ

Srećko VUJAKOVIĆ, Partner, MORAVČEVIĆ VOJNOVIĆ I PARTNERI

Marko POPOVIĆ, Saradnik, BDK ADVOKATI

Miloš STOJKOVIĆ, Stariji advokat, ŽIVKOVIĆ & SAMARDŽIĆ

Željka MOTIKA, Advokat, MOTIKA LAW OFFICE


PANEL


REGULATIVA U REPUBLICI SRBIJI

,,Ne sipa se novo vino u stare mješine’’ (Matej, glava 9:16-17)



Ana TOZZI (FIRTEL), Izvršni direktor, SAVET STRANIH INVESTITORA (FIC)

Rodoljub ŠABIĆ, Poverenik za informacije od javnog značaja, REPUBLIKA SRBIJA

Nataša KOVAČEVIĆ, Senior menadžer, DELOITTE SRBIJA

Mihailo JOVANOVIĆ, Direktor, KANCELARIJA ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I E UPRAVU


PANEL


PRIVREDA – A VI KAKO STE?



Djoka JANJUŠEVIĆ, CEO i vlasnik, GUDMARK GROUP

Nikola MIHAILOVIĆ, CEO, MIRABANK

Dejan MARKOVIĆ, CEO, SCHNEIDER ELECTRIC SRBIJA

Monika ANDRIĆ VUČIĆEVIĆ, Partner, TPA Srbija

Vladan PETROVIĆ, CFO, TEHNOMANIJA


DISKUSIJA


ARBITRATION IN THE DIGITAL AGE – CHALLENGES AND BENEFITS



Giulio PALERMO, Partner, ARCHIPEL, Geneva, Switzerland

Milena ĐORĐEVIĆ, Upravnik centra za pravne veštine, PRAVNI FAKULTET, Univerzitet u Beogradu


Subota 1. decembar 2018.


PANEL


KAKO SU OVCE POJELE LJUDE ILI DA LI JE TELEPRINTERISTA DOŠAO NA POSAO?


Tijana Tadić


Tijana TADIĆ, West Balkans, Baltics and CEGB Franchise HR Manager, PEPSICO

Miloš MILJANIĆ, HR menadžer, MAD HAD GAMES

Jelena ŠRIBAR, Izvršni direktor direkcije ljudskih resursa, SOCIETE GENERALE SRBIJA


ZAVRŠNA DISKUSIJA


KUDA PLOVI OVAJ BROD?



Predrag KUDRA, CFO, FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA

Dejan NIKOLIĆ, Senior partner, KARANOVIĆ & NIKOLIĆ

Vladimir VUČKOVIĆ, član, FISKALNI SAVET

Ivana MILIĆ, Samostalni konsultant


PREUZMITE AGENDU ZIMSKOG VIVALDI CFO & LEGAL FORUMA 2018. OVDE


Cena kotizacije iznosi 25.000 RSD + pdv. Kotizacija uključuje prisustvo svim panelima i predavanjima, radne materijale, kafe pauze i poklone MŠM i partnera. Smeštaj nije uključen u cenu. Smeštaj u etno naselju Mećavnik iznosi oko 5.000 dnevno na bazi punog pansiona. Smeštajni kapaciteti u hotelu Mećavnik za koje MŠM vrši rezervaciju su ograničeni a učesnici smeštaj mogu sami da potraže u drugim okolnim turističkim objektima (motel Šarganska osmica, apartmani Milev, privatni smeštaj i dr.). Prevoz u Mokru goru učesnici sami organizuju automobilom, a kombi prevoznici koji imaju ture u Mokru goru su Gea turs i Terra travel.


PRIJAVITE SE ZA ZIMSKI VIVALDI CFO & LEGAL FORUM 2018. OVDE  


PARTNERI I SPONZORI


    

MEDIJSKI PARTNERI