Iz Slavišinog ugla: Kako postati Voren Bafet?

Voren Bafet, jednoglasni GOAT među investitorima, napokon odlazi u penziju. Ali da bismo rekli nešto o njegovom legendarnom uspehu na berzi, moramo početi sa malo teorije.

Ekonomisti duboko veruju u takozvanu hipotezu efikasnog tržišta. To je široko prihvaćen, mada ne baš informativan naziv. Ovu bi teoriju bilo bolje zvati hipotezom o refleksiji informacija u cenama.

Ona kaže da su na likvidnim tržištima, poput berzi, sve poznate informacije već ugrađene u cene. Cena je srednja vrednost razmišljanja čitavog tržišta. U njoj se susreću pesimisti i optimisti. Sve informacije i prognoze, sve što svi zajedno znamo o firmama, sve što spekulišemo o njihovoj budućnosti, istog trenutka ugraduje se u cenu.

Možda mislite da je Nvidia budućnost, a McDonald’s prošlost; ili da Tesla ima perspektivu, a da je Ford više nema. Odlično, ali na tome se ne može zaraditi. Sve je to već ušlo u cenu njihovih akcija. Neka je Tesla perspektivna, ali to je opšte mišljenje i zato njena ukupna tržišna vrednost već odražava ta velika očekivanja. Zato su akcije ove firme tako skupe u odnosu na njeno finansijsko stanje. Tesla i Ford zarađuju slične iznose profita, a Tesla na berzi vredi 20 puta više – jer su u cenu njenih akcija ugradena očekivanja budućih profita.

Ovo ima jednu važnu implikaciju. Ako cena u svakom trenutku već sadrži sve poznate informacije, onda ne postoji način da se predvidi njeno dalje kretanje. Zato,u matematičkom smislu, cene akcija slede model nasumične kretnje. Svaka sledeća kretnja je nasumična, gore ili dole. Bila firma dobra ili loša, njene akcije u svakom trenutku imaju podjednake šanse za rast i pad. Akcija Tesle ima jednaku šansu da sutra padne ili poraste kao što je ima i akcija Forda. Sve će zavisiti od novih informacija, od svih mogućih finansijskih podataka, očekivanja, predosećaja i slutnji koje će tržišta kolektivno imati sutra.

Finansijski praktičari ne vole ovu teoriju jer ona na neki način dovodi u sumnju njihovu ekspertizu. I imaju pravo da je ne vole, jer teorija, paradoksalno, funkcioniše samo zato što praktičari svakog dana čitaju vesti, gledaju u bilanse i trguju. Oni su taj mehanizam koji ugrađuje informacije u cene. Ali upravo zato što mehanizam tako dobro radi, gotovo je nemoguće na duži rok nadigrati tržište.

U stvarnom svetu ipak vidimo primere ljudi koji zarađuju na berzi. Koji uspevaju da, nekako, kupe jeftino a prodaju skupo. Ako su cene stvarno toliko informisane da je njihovo buduće kretanje uvek nasumično, kako je moguće da postoje ljudi kao Voren Bafet, koji iz decenije u deceniju nadmašuju berzanske prinose?

Moguće je i nije sasvim u neskladu sa našom hipotezom.

Najpre, ne treba zanemariti faktor slučajnosti. I sam je Bafet jednom prilikom objasnio: ako imate 200 miliona ljudi koji svakog dana bacaju novčić da igraju pismo-glava, prema zakonima verovatnoće imaćete nekoliko njih koji mnogo češće dobijaju pismo od drugih.

Za takve ćemo pomisliti da su naročito dobri u bacanju novčića, a to će misliti i oni sami. Postaće poznati, mediji će ih pitati za savete i pisaće knjige tipa ,,Pismo-glava: tajna mog uspeha“. Jedan od njih, po zakonima verovatnoće, postaće guru u rangu Bafeta.

Ali to ne može biti cela priča. Bafet je gotovo sigurno imao dosta sreće, ali je osim toga imao i kombinaciju osobina koje su mu donele kontinuitet uspeha.

————————————————————————————————–

Počeo je vrlo rano, još kao tinejdžer. U vreme svojih početaka, 1950-ih, bio je jedan od retkih koji je sistematski čitao finansijske izveštaje kompanija. Tu jutarnju rutinu zadržao je sve do ovih dana sa svojih 95 godina. Danas to više ne donosi prednost, ali u vreme kada to gotovo niko nije radio na tom nivou, analitičnost mu je zaista mogla doneti vanredne prinose.

Bafet je gledao finansijske pokazatelje, ali je pre svega tražio biznise koji imaju smisla i jasno mesto u životima potrošača. Za nekoga ko poznaje tržište u najsitnijim detaljima, njegova najveća ulaganja bila su iznenađujuće jednostavna: Coca-Cola, Procter &Gamble, Johnson & Johnson, Apple, i to ne u ranim fazama njihovog razvoja, već kada su već bile poznate i stabilne kompanije.

Berzanski profesionalci ponekad pate od svojevrsne hiperaktivnosti; a u novije vreme, kada je direktan pristup berzanskom trgovanju demokratizovan kroz aplikacije, to još više važi za sitnije amatere. Ljudi kupuju i prodaju posle prvih dobrih ili loših vesti. Bafet je čuven po strpljivosti jer je umeo da presedi čitave krize i panike – što je, opet, jako neobično za nekog čiji je posao da kupuje i prodaje.

Hipoteza efikasnog tržišta ne kaže da je zbog opšte nepredvidivosti berzanska trgovina uzaludna. Naprotiv, berzanske cene imaju dugu istoriju rasta i ako verujete u ekonomski rast uopšte, morate verovati i da će berza, na dugi rok, rasti. Hipoteza efikasnosti tržišta znači da praktično niko nije sposoban da odabere koje će akcije rasti više od drugih.

I zato ona ima specifičan recept. Pokušaji da se odaberu firme koje će nadmašiti ostatak berze su uzaludni. Optimalan pristup je diverzifikacija. Danas je to jednostavno, jer se mogu kupiti udeli u fondovima koji prate najveće berzanske indekse, poput S&P 500, pa čak i fondovi koji obuhvataju ceo tržišni spektar.

A ako hoćete da više rizikujete, optimalan pristup opet nije traženje mikro firme koje se niko drugi nije setio. Optimalan pristup je i tada ulaganje u čitav berzanski indeks, ali uz kreditnu polugu. Sasvim je u redu želeti veći rizik radi većeg prinosa, uspešan investitor to mora – ali mehanizam za to nije da vam ulaganje bude egzotičnije, već da vam izloženost bude veća. Bafet je sve vreme poslovao na taj način, uz kreditnu polugu. Vremenom je to postajalo lakše, jer su mu sa uspehom dolazile i sve veće finansijske mogućnosti.

Kada na kraju sve saberete, karijera Vorena Bafeta je više potvrda hipoteze efikasnosti tržišta nego njena negacija. Iz njegovog uspeha ne treba izvući poruku da eto, ipak, postoje genijalci koji mogu nadmašiti berzu. On nije prosto sledio indekse, ali nije ni pokušavao da ih pobedi na brzinu ili intuicijom. Sledio je razum i dosledno se držao principa. Umesto da juri skrivene dragulje, Bafet je ulagao u ono što razume, rizikovao na racionalan način, bio uzdržan i čekao koliko je trebalo.