Predrag Kudra: Zašto sam postao udeličar u Mokrogorskoj školi menadžmenta?

Zašto bi se iko odlučio da kupi udeo u bilo kom pravnom licu? Odgovor možda nije tako nedvosmislen kako se čini na prvi pogled ali udele kupujemo da bismo maksimizirali svoje bogatstvo! Uh, otkud sad reč bogatstvo u svemu ovome. Zato što je smisao udela da tokom perioda vremena vrednost istog raste i da tokom tog istog perioda ubiramo prihode na taj udeo u vidu dividende. Pa nije li to svrha bilo kog ulaganja koje vršimo – da nam ta investicija u nekom budućem periodu vredi više i da prihodujemo novac od te investicije tokom vremena trajanja u vidu nekih prinosa.

Imam veliko poverenje i nadu da će stručni tim Škole na čelu sa maestrom Srđanom Janićijevićem uspeti da postavi stvari na svoje mesto tako da se planovi ne ostvare, nego i prebace a samim tim bi to značilo zadovoljstvo ne samo za udeličare nego i za sve zaposlene i to ne samo u vidu nekog materijalnog benefita nego zadovoljstvo osvarivanjem ciljeva Škole znači i da su polaznici zadovoljni i da vide sve koristi koje Škola pruža.

Time svi zajedno ostvarujemo glavnu misiju: da delimo iskustvo i znanje da ljudi i organizacije budu bolji i viziju da budemo u top 100 poslovnih škola u svetu.

E sad kolika će ta vrednost da bude u nekom budućem periodu zavisi od naših procena i aspiracija te smo zbog toga voljni da investiramo – npr. kupovinom akcija na berzi mi zapravo kupujemo buduća očekivanja. Stoga je i vrednost udela definisana nekim budućim očekivanim kapitalnim dobitkom ali i dividendi koja svakako treba da bude dovoljna da zadovolji neke tekuće aspiracije vezane za naša ulaganja. O duhovnom kapitalnom dobitku, da Škola bude stožer profesionalne obuke za preduzetnike i sve one koji žele da nadograde svoje veštine i znanja, da i ne govorimo. Taj osećaj ispunjenosti misije Škole je nešto što upotpunjuje to unutrašnje bogatstvo koje nosimo u nama.

Stoga sam i ja odlučio da kupim udeo u Mokrogorskoj Školi Menadžmenta. Moja očekivanja su da će taj udeo u nekom budućem periodu vredeti više (kako materijalno tako i ovo drugo – duhovno) jer su i moja očekivanja da će Škola postati još veći generator vrednosti za polaznike koji će to prepoznati i biti spremni da za iste plate u vidu neke fer vrednosti za znanje koje dobijaju.

Sa druge strane udeli u Školi donose zagarantovanu minimalnu dividendu koja je svakako veća nego da je novac plasiran u banci u vidu nekog kratkoročnog ili dugoročnog oročenog depozita. Time je ispunjen i drugi uslov da je finansijski levridž zadovoljen i da plasman donosi zadovoljavajuće prinose tokom perioda posedovanja udela. Ta dividenda može da bude značajno viša ukoliko Škola ispuni svoje planove kako kratkoročne tako i dugoročne i time godišnji prinosi u vidu dividende mogu da budu značajno atraktivniji od bilo kog drugo plasmana sopstevnih slobodnih novčanih sredstava.