Novi valutni poredak
U nastavku pročitajte tekst našeg predavača i ekonomiste, Slaviše Tasića, koji govori o usponu stabilnih kriptovaluta koje imaju fiksni kurs prema dolaru i koje sve više preuzimaju ključnu ulogu u globalnim finansijama, posebno u međunarodnim transakcijama.
Uspon privatnih stabilnih valuta vezanih za dolar
Valuta čija popularnost danas najbrže raste je privatna valuta sa fiksnim kursom prema dolaru. To je, da budemo precizni, čitava grupa valuta koje su napravljene po istom principu. Njihovi izdavaoci su privatne firme, a valute imaju vrednost fiksiranu za dolar, i to sa kursom 1:1.
Najveća je USD Tether, druga se zove USD Coin, a najpoznatiji van kripto sveta je verovatno PayPal, koji pored servisa za transfer novca ima i svoj PayPal dolar. Zajednički, zovu se stablecoins, stabilni novčići ili stabilne kriptovalute – jer su stabilni, odnosno fiksni, u odnosu na dolar.
Od vizije bitcoina do realnosti tržišta
Kada je Satoshi Nakamoto stvorio bitcoin, njegova glavna ideja bila je da to bude privatna valuta sa direktnim sistemom plaćanja između korisnika. Prva rečenica u Belom papiru kojim je osnovan bitcoin, čak i naslov samog papira, govore o neposrednom, peer-to-peer sistemu plaćanja.
Ta se ambicija uglavnom nije ostvarila. Vrtoglavi rast njegove vrednosti sakrio je činjenicu da bitcoin, u stvari, nije uspeo da ostvari svoju prvobitnu namenu. Malo ko danas plaća nešto u bitcoinu, a definitivno niko ne izražava vrednosti i cene u njemu.
Ali bitcoin jeste uspeo u dva druga aspekta kojima se njegov osnivač nije nadao. Prvo, postao je čuvar vrednosti i opcija za spekulativno ulaganje, i u tome je sličniji zlatu nego novcu. Drugo, postao je inicijalna kapisla za nastanak čitave jedne nove, kripto-blockchain industrije. Ni ove industrije, ako mene pitate, nisu ispunile ni delić potencijala koji su njihovi zagovornici nekada najavljivali. Ali jedan njihov proizvod – stabilni novčići – jeste u velikom usponu.
Tether: profit kao kod velikih banaka, sa 100 zaposlenih
Tether je prošle godine ostvario profit od 13 milijardi dolara, sa svojih 100 zaposlenih. Taj iznos profita uporediv je sa nekim od najvećih banaka: Citigroup je prošle godine imao isto toliko profita, ali sa 230.000 zaposlenih.
Tether i druge firme koje izdaju stabilne novčiće najbolje je razumeti kao nešto između centralnih banaka, poslovnih banaka i platnih mreža. Kao centralne banke, one izdaju sopstvenu valutu. Ta valuta ne pluta, već ima fiksni kurs prema dolaru, a tu stabilnost postižu tako što svaku svoju kripto jedinicu pokrivaju dolarom. Upravo tako i centralne banke, kao što su Narodna banka Srbije (sa kvazi-fiksnim) ili Centralna banka Bosne i Hercegovine (sa pravim fiksnim kursom), garantuju stabilnost svojih valuta prema evru.
Ako želite jedan USD Tether, uplatite jedan dolar kompaniji Tether, a oni vam zauzvrat izdaju jedinicu svoje valute. Na taj način, za svaki USD Tether koji postoji, u Tetherovim rezervama stoji jedan pravi dolar.
Svaka emitovana jedinica Tethera pokrivena je jednim dolarom. Tether ne sme da emituje svoju valutu nikako drugačije nego prodajom za dolare, jer će onda izgubiti pokrivenost i valuta pre ili kasnije pasti. To se već desilo nekim drugim stabilnim novčićima u pokušaju, kao što se desilo i mnogim državnim valutama. Na taj način propali su fiksni kursevi Ante Markovića, pa Dragoslava Avramovića. Neko je, posle njihovih smena, štampao novac bez deviznog pokrića.
Zato Tether i drugi ozbiljni emiteri štampaju samo u zamenu za dolare. Te dolare – koji su ekvivalent deviznim rezervama kod centralnih banaka – oni onda ulažu u kratkoročne dolarske obveznice. Ovih dana se na te obveznice može zaraditi preko 4% i to je glavni izvor profita za emitere.
Stabilni novčići kao most ka realnim finansijama
Sve je ovo moguće upravo zbog pomenutog polovičnog uspeha bitcoina. Bitcoin je stvorio ogromnu monetarnu vrednost, s kapitalizacijom od preko dva biliona dolara, a tu je i nekoliko drugih velikih kriptovaluta.
Međutim, bitcoin je i dalje promenljiv i nepouzdan kao merilo vrednosti, a ljudi radije operišu poznatim i predvidivim veličinama, kao što je dolar.
Tu su svoje mesto pronašli stabilni novčići. Ako hoćemo da od novopečenog kripto-milionera pozajmimo neki novac, to ćemo najverovatnije uraditi preko stabilnog novčića. Na taj način znam koliko sam pozajmio, ne rizikujem veliki rast bitcoina, niti on rizikuje njegov pad. Zajam je za obe strane stabilan i predvidiv.
Kripto je još pogodniji ako je prenos novca međunarodni. Danas domaći prenos novca radi dobro, gotovo u svakoj zemlji. Međunarodni transferi su već problem. Negde su nemogući, negde su skupi, komplikovani ili spori, a negde vas, kao u Srbiji, pitaju za razlog. I to su samo transferi – međunarodno kreditiranje je još i teže.
Kripto scena, s uplivom stablecoina, rešava taj problem. Kripto ima platnu infrastrukturu, ali do sada nije imao dobro merilo vrednosti, jer nemirni bitcoin to nije bio. Vezivanjem za dolar to je prevaziđeno, toliko da danas velika većina svih kripto-transakcija ide preko stabilnih novčića.
Štaviše, Tether i ostali emiteri već postaju veliki igrači u makroekonomskom smislu. Kolektivno, oni već sada spadaju u najveće vlasnike američkih državnih obveznica. Centralne banke kupuju te obveznice kao vid deviznih rezervi, ali sada to rade i Tether i drugi emiteri. Država koja je kupila najviše kratkoročnih američkih obveznica prošle godine? Kina. A odmah iza nje, a pre Japana i drugih, nalaze se emiteri stabilnih novčića.
Tehnologija vs. regulativa: pravo pitanje
Ali pre nego što proglasimo pobedu „decentralizovanih finansija“, kako se ovaj kripto-finansijski sektor zove, treba se setiti zašto su problemi koje oni rešavaju na prvom mestu nastali. Finansijske transakcije nisu spore ili skupe iz tehnoloških razloga, već zato što ih domaće i međunarodne regulacije čine takvim. Nekada to rade i same banke, jer sve mora da se proveri i jer će vam, ako pogrešite, najčešće vratiti taj novac.
Kripto scena sa stabilnim novčićima uspeva ne zato što je blockchain bolje tehnološko rešenje, već zato što je regulatorne probleme do sada uglavnom zaobilazila. Ali, što je kripto uspešniji, to je više pod okom regulatora koji će hteti da poravnaju teren. Ako od banke zahtevaju da proverava sumnjive transakcije i izveštava o kapitalnoj adekvatnosti, to će sve više zahtevati i od kripto scene.
Ipak, stabilni novčići su za sada most koji spaja spekulativni aspekt kripta sa stvarnim finansijskim primenama. Bitcoin možda nije uspeo u svojoj prvobitnoj nameri, ali je pokrenuo procese koje njegov tvorac nije mogao da predvidi. Satoshiju i ranom kripto-pokretu ni na kraj pameti nije bila ovakva simbioza kripta sa dolarom. Naprotiv, bitcoin je zamišljen kao alternativa dolarskom sistemu. Ali, tako to često biva sa inovacijama. I izumitelj Coca-Cole hteo je da napravi lek za glavobolju, a na kraju je stvorio najpopularniji napitak na svetu.
