Čemu služe povratne informacije?

Razmislite da li možemo biti efikasni u radnom okruženju bez redovnih, kvalitetnih povratnih informacija. Mogu li naši ljudi biti efikasni u svom poslu, komunikaciji i saradnji sa kolegama/ timovima/ sektorima u radnom okruženju, ukoliko nemaju povratnu informaciju šta rade dobro, a šta treba menjati/ unaprediti?

Ne manje važno jeste i naša spremnost da primimo povratne informacije i izvučemo iz njih nešto korisno za svoj lični i profesionalni razvoj…umesto da zauzmemo odbrambeni stav i navlačimo različite maske.

Baveći se razvojem ljudskih potencijala duže vreme, uočila sam različite pristupe ovoj temi i brojna objašnjenja zašto se ne pružaju povratne informacije, poput:

• “Nemam vremena za to.”
• “To nije moj posao.”
• “Teško mi je da pričam o tome.”
• “Svako treba da zna šta mu je činiti u okviru pozicije na kojoj jeste. Zašto ja da pričam o tome?”
• “Ne želim da povredim kolegu.”
• “Nisam siguran/na da me zaposleni neće pogrešno razumeti.”
• “Nemam dovoljno informacija. Kad budem imao/la sve, reći ću.”
• “Ne volim da procenjujem druge.”

Istraživanje kompanije Ken Blachard pokazuje da su tri glavna razloga zbog kojih se ljudi opiru davanju povratnih informacija sledeća: plaše se da će se druga osoba naljuti; pokušavali su i ranije, i nisu postigli rezultate i nisu sigurni kako to efikasno učiniti.

Verujem da ćemo se složiti da je davanje povratnih informacija jedna veoma moćna veština u poslovnom svetu – pomaže ljudima da budu svesni svojih snaga i slabosti, razvijaju se, motivišu, ispravljaju načinjene greške, biraju nove pristupe u radu, imaju proaktivan pristup promenama…
I zato svako od nas ima odgovornost da ovlada ovom veštinom u cilju razvoja svojih ljudi i sebe samog!
Ukoliko se pitate, kako ćemo znati kada smo spremni za pružanje pozitivne i/ ili korektivne povratne informacije, podeliću sa vama nekoliko proverenih smernica.
Bićemo spremni za pružanje povratne informacije, ukoliko smo:

• Svesni da osoba, kojoj želimo pružiti povratnu informaciju, ima svoje snage i slabosti, i znamo šta je pristup koji motiviše.
• Opredeljeni da budemo konstruktivan učesnik dijaloga, kroz otvoren pristup, aktivno slušanje, postavljanje pravih pitanja, nastojanje da razumemo drugu stranu…
• Spremni da pohvalimo posvećenost, uloženi napor, motivisanost, proaktivan stav…
• Zainteresovani da situaciju/ problem stavimo ispred nas i sagovornika, definišemo odgovornosti i motivišemo sagovornika da upotrebi svoje snage u rešavanju nastale situacije, pri tom pružajući potrebnu podršku.
• Odabrali prostor i vreme koji ukazuju na želju za saradnjom, a ne teže odmeravanju pozicija/ uloga/ ega.
• Spremni da, u svakom segmentu razgovora, pokažemo svom sagovorniku da idemo istom stranom ulice!

U okviru OSNOVNOG MENADŽMENT PROGRAMA bićemo u prilici da diskutujemo o tome kakav je vaš pristup ovoj temi, šta su vaše snage, a šta izazovi kada treba dati/ primiti povratnu informaciju…
A onda ću vam predati kutiju sa alatom za efikasno davanje povratnih informacija različitim ciljnim grupama, kvlitetno primanje istih i pružiti priliku da sebe testirate u korišćenju svih ovih alata.

Autor: Danijela NEDIĆ
Kragujevac, 9. januar 2020.