CONTENT KREATOR IZ GRKA

CONTENT KREATOR IZ GRKA

Postoji jedno selo u Sremu koje je dobilo ime po najslavnijem među njima. Međutim, svi selo zovu starim imenom Grk, a stanovnike Grčanci. Verovatno se pitate kakve veze ime ovo sa content-om, dok vam ne kažem da je u pitanju jedan od najpoznatijih content kreatora u našoj istoriji.

Krenimo redom. Danas sve oblike sadržaja možemo da delimo kroz jednu žicu, i pritom postoji za većinu nevidljiva enkripcija koja proverava, između ostalog, i tačnost poslate i primljene poruke. U njegovo vreme, i on je jednom žicom, koja je zbog nesavršenosti uređaja, služila samo za prenos zvuka, a posebnom enkripcijom kroz deseterac verno prenosio prateći tekst.

Ime ovog content kreatora ste sigurno čuli, u pitanju je Filip Višnjić. Šta je ono što ga čini poznatim? Činjenica da je stvarao sadržaj koji su drugi rado voleli da čuju, i koji je na njih ostavljao snažan utisak. Toliko snažan, da ih je podstakao na ustanak.

Od tada do danas, desila se jedna velika razlika, ušli smo u zonu potpune demokratizacije mogućnosti za kreiranje sadržaja.

U Filipovo vreme, ljudi uglavnom nisu imali vremena da ispoljavaju svoju kreativnost kroz kreiranje sadržaja. Bavili su se važnijim stvarima u životu: oslobađanjem od Osmanlija, uzgojem stoke i letine, svakodnevnom borbom za preživljavanje i od najobičnijeg uboda na zarđali ekser. Filipova nesreća da, kao posledica preležanih boginja u mladosti, ostane slep, mu je omogućila da počne da zarađuje za život kreirajući sadržaje.

Šta se od tad još promenilo? Pored činjenice da imamo više vremena na raspolaganju, otvorila se mogućnost da informaciju o svom sadržaju lako podelimo sa drugima. Uvek su postojali oni koji su imali, recimo, talenat za fotografiju. Pravili su odlične fotografije sa putovanja. I to onda kada je tehnološko ograničenje bilo 24 ili 36 snimaka (ukoliko se film ne osvetli). Ali to je mogao da vidi samo lokalni majstor iz foto radnje (u mom slučaju Cobe, sin foto Seke), par članova porodice, i grupica bliskih prijatelja koji su želeli da vide gde sam bio. Danas, koristimo platforme na koje dolaze ljudi da gledaju fotografije sa putovanja, čak i onih koje ne poznaju. Ovo bi bilo vrlo čudno ponašanje za sve koji su odrastali u moje vreme, a o Filipovom da ne govorimo.

I u moje vreme su postojali oni koji su lepo pevali, ali je jedina platforma za promociju njihovog talenta bio autobus kojim se išlo na ekskurziju. Naravno, osim za one, koje si mogao da nabrojiš na prste jedne ruke, koji su dobili priliku da svojim talentom i upornošću zavrede izlivanje vinila u formi diska koji se zove ploča (u mom slučaju Bojan Milanović).

Talentovanih ljudi je uvek bilo, a ovo vreme nam je donelo priliku da se na jednostavan način sa tim talentima upoznamo i da ih iskoristimo u funkciji zabave, razvoja ličnih potencijala ili na način koji sami izaberemo.

Suštinski, važno je razumeti da content nije nastao sa platformama, nego su one iskoristile prirodnu čovekovu težnju za kreativnim izražavanjem. Ono što je doprinelo uspehu projekta content-izacije leži u nečemu drugom, u mogućnosti monetizacije sadržaja. To je ključna stvar i opisana je, još u Filipovo vreme, kao ideja o mogućnosti jedenja ‘leba bez motike. I tada su ljudi prepoznali mogućnost i težnju da se zarađuje kroz zabavu, a ne kroz težak rad. Onda su na to gledali sa podsmehom, danas se na to gleda kao na realnu mogućnost praćenu mrvicom zavisti onih koji to ne umeju.

Konačno, kakve veze ima da li neko selo zovu Grk ili Višnjićevo? Pa ima, u poslednjem i ključnom razlogu uspeha promocije contenta – Globalizaciji. Jer, kao što kažu, niko nije prorok u svom selu. Na žalost, ni Filip Višnjić u Grku.

Više o kraljevima, kontentu, kontekstu i ostalim zanimljivim stvarima kad se budemo videli.

A do tada ostajte ZDRAVO!

P.S. Zar vam se ne čini zanimljivim da su naši preci za pozdrav iskoristili istu reč koja označava i zdravlje – izgleda da su znali da odrede prioritete.

Više na ovu temu na Letnjem Vivaldi CMO forumu 17 – 19. juna u Mokroj Gori