Svi smo mi borci

Autorke: Ivana Penčić Vlajić i Marija Vojnović Nešić, Step Up

Strah je tu. Nikad prisutniji. Vidimo ga kad uključimo televizor, pročitamo vesti, zagledamo se u oči kasirke dok kupujemo. Vidimo ga i u našem umu – u mračnim slikama koje nam se pojavljuju pred očima. Možemo ga i dodirnuti. Nekome je u grlu, nekome je u grudima, srcu, stomaku, nogama. Ponekad ga i čujemo, dolazi nam iz dalekih delova naše duše.

Neko ga i ne oseti na ovaj način. Neko umesto toga oseti tugu, očajanje zbog toga što nam je preko noći oduzet život kakav smo naučili da živimo. Ljutnju, jer nas drže zatvorenim. Bespomoćnost.

Ne brinite, sve je to normalno.

Ova osećanja pomažu vam da se borite u susretu sa nečim nepoznatim, nevidljim, pretećim. Pomažu vam da prihvatite promene koje su nastale i da se na njih adaptirate, da se zaštitite kupujući sredstva za dezinfekciju, da se odgovorno ponašate u odnosu na druge ljude, da funkcionišete uprkos zabrani kretanja, da imate sve informacije u slučaju bolesti. Negiranje ovih osećanja, njihovo ismevanje ili potcenjivanje može dovesti do odsustva adekvatne reakcije. A to je, kao što smo ovih dana videli kod nekih ljudi, ne samo nekonstruktivno, već i veoma opasno.

Najvažnije je biti svestan svih ovih emocija, razumeti šta vam se dešava, učiniti da emocije rade za vas, a ne protiv vas. Brene Braun kaže da samo hrabri ljudi mogu pokazati da su ranjivi.  Priznati sebi da se plašimo, da žalimo, da smo ljuti u ovoj situaciji – predstavlja hrabrost.

 Pa sa čime se to tačno suočavate?

U ovom trenutku živimo u vrlo izmenjenim uslovima u odnosu na ono što zovemo „normalnim“ životom. Pre svega, ograničeno nam je kretanje. Možda imate mali stan i nedovoljno prostora za rad od kuće. Neki od vas moraju da pomažu deci oko škole (a to im ne ide baš lako) i usklade ovakve aktivnosti sa radnim i kućnim obavezama. Nekima su roditelji daleko, pa im ne mogu pomoći, možda je neko upravo podigao kredit i ne zna kako će ga otplatiti, neko je izgubio posao ili se razboleo od korona virusa.

Svakako niste sami u ovome i niste se prvi put u životu našli pred izazovima! Vaši kapaciteti da nađete u sebi snage i prebrodite teške situacije čine osnovu vaše otpornosti, vašeg psihološkog imuniteta. A svi ih mi imamo i svi smo mi zapravo borci, biološki smo opremljeni da se borimo sa nedaćama.

Nauka kaže da svaka kriza predstavlja i šansu. Sa prolaženjem kroz krizu raste naš osećaj kompetentnosti i spremnost da se ubuduće nosimo sa različitim situacijama. U krizi naše snage mobilišemo na način da se fokusiramo na ono što je stvarno najvažnije u životu. Da li ste znali da se u vreme ratova smanjuje stopa samoubistava i depresije? Matje Rikar, zvanično najsrećniji čovek na svetu, u svojoj knjizi „U odbranu sreće“ kaže:

„Često imamo priliku da vidimo kako prirodne katastrofe deluju tako da iz mnogih ljudi izvuku najbolje – hrabrost, solidarnost, volju za životom, kao i da altruizam i ujedinjenost u tim situacijama znatno doprinose smanjenju posttraumatskih problema izazvanih tim tragedijama. Dakle, uglavnom nas naš um i negativne emocije, a ne spoljašnji događaji, čine nesposobnim da sačuvamo svoj unutrašnji mir”.

 Naš odgovor na situaciju je ono što određuje ishod svake krize, ne situacija sama po sebi. Ovaj odgovor dolazi iz našeg unutrašnjeg sveta, čiji smo mi jedini graditelj.

Viktor Frankl, psihijatar, osnivač logoterapije, u svojoj knjizi „ Zašto se niste ubili“ opisuje lična iskustva u koncentracionom logoru i govori o smislu života čak i u situacijama koje se čoveku čine neizdrživim. Film Život je lep Roberta Beninija, predstavlja sjajnu ilustraciju snage tog unutrašnjeg sveta u susretu sa ratnim strahotama, kada glavni junak sa svojim malenim sinom završava u nemačkom koncentracionom logoru. Koristeći sopstvenu imaginaciju on uspeva da zaštiti sina od svih užasa na koji nailaze.

„Iz planine očaja, rađa se NADA.“ Martin Luter King

Ma koliko okolnosti bile teške ili ih mi osećali kao da su teške, važno je da ne gubimo nadu. Sve mračne slike koje nam se jave pred očima, neće imati moć nad nama, ukoliko radimo na tome da svesno kreiramo i onu drugu, pozitivnu sliku. Tajna je u balansu. Zamislite najbolji mogući ishod ove situacije za vas. Razmišljajte o njemu, kad god možete. Ne morate se truditi da potiskujete strašne slike. One dolaze i odlaze. Ostanite čvrsti u nastojanju da se držite za tu, makar jednu, pozitivnu i srećnu sliku. Ona vam daje prostor da primenite tehnike koje su vam na raspolaganju u prevladavanju stresa.

Kako se boriti sa stresom?

Šta se dešava kada krene snažan pljusak? Neko ima veliki kišobran, kabanicu i nepromočive cipele. Njega kiša neće omesti, može šetati danima. Neko ima kesu, a neko samo „golu“ glavu. Za njih će kiša biti strašna. U ovakvoj situaciji, kiša je ono na šta ne možete uticati, ali i na najvećem pljusku možete nabaviti kišobran i na taj način se zaštiti. Kišobran predstavlja vaš psihološki imunitet.

Kada se nalazite u situaciji velike krize kakva je pandemija, pitanje je šta će biti vaš kišobran? Koji su to Vaši resursi koje je potrebno aktivirati, koje strategije možete izgraditi i kako ih uvrstiti u svakodnevni život?

Naredne korake potrebno je da zapišete kako biste kreirali sopstveni kišobran. Razmislite:

 Koje su vaše SNAGE (koje karakteristike ličnosti vama mogu pomoći u ovoj situaciji, npr. duhovitost, hrabrost, dobro donošenje odluka, kreativnost, socijabilnost, opreznost) i kada i kako ih možete aktivirati? Na primer, ukoliko je socijabilnost vaša snaga, a sada vam nedostaju prijatelji,  pozovite ih i bar jednom nedeljno organizujte onlajn viđanje uz vino, kafu ili čaj.

Koja UVERENJA vam mogu pomoći da lakše prebrodite ovu krizu (to mogu biti neke poslovice, citati, izreke, motivacione poruke koje volite, neke vaše važne životne lekcije, muzičke numere i sl. Na primer: „Nužda nauči i babu da igra“, „I to će proći“, „U dubini zime, naučio sam da u meni leži nepobedivo leto“ ). Zapišite ih i stavite na vidno mesto.

A onda se pozabavite STRATEGIJAMA koje vam mogu pomoći. Napravite od njih male rituale, primenjujte ih svaki dan. Da biste to uradili, setite se svega onoga što vama pomaže da se osećate bolje. Evo nekih ideja:

• Dobro spavanje, kvalitetna ishrana i vežbanje podižu imunitet. Definišite vreme kada ćete leći (lezite pre 24h) i ne spavajte manje od osam sati. Ukoliko imate teškoće da se uspavate radite „ viski“ meditaciju gde udišete vazduh 4 sekunde, izdišite 8 sekundi (možete pogledati više o tome na Ted Talku Lukasa Rokvud-a, „Change Your Breath, Change Your Life“). Definišite sebi kako želite da se hranite, koliko ćete tečnosti piti i koliko ćete vežbati. Ubacite ove odluke u vaš planer i sprovodite ih narednih meseci.
• Negovanje međuljudskih odnosa. Za neke, koji su sa krizom usporili i dobili na vremenu, jer su lišeni mnogobrojnih obaveza kao što su na primer sati provedeni u saobraćaju, ovo je prilika da se bolje povežu sa ukućanima, porodicom, prijateljima, poznanicima, komšijama. Budite kreativni – možete da im priredite neko lepo iznenađenje, možda napišete pismo zahvalnosti, sa ukućanima napravite porodični kviz ili disko veče. Možda lokalnom beskućniku želite da odnesete toplu supu ili starijoj komšinici kupite namirnice. Možda želite da svako veče u 20h budete na terasi i aplaudirate. Odlučite koliko možete i želite da budete prisutniji sa ljudima koji su vam važni, da ih aktivnije slušate, da budete kreativniji i više od pomoći drugima.
• Prepoznavanje sopstvenih emocija. One vas informišu. Pratite ih. Pokušajte da ih osetite u telu. Postoje različite meditativne tehnike koje vam mogu pomoći da budete svesniji svojih emocija i da ih bolje kontrolišete ( možete probati sa sledećom vežbom https://www.mindful.org/a-guided-meditation-to-label-difficult-emotions/). Ukoliko možete, budete pozitivni. Pozitivne emocije značajno utiču na podizanje imuniteta.
• Prisutnost u sadašnjosti. Kriza nije drugačija od ostatka našeg života bar u jednoj stvari: jedino čime raspolažemo je sadašnji trenutak. Juče je prošlo, sutra još nije stiglo. Ovo lako zaboravljamo kada smo izgubljeni u poslu, svim našim velikim planovima, obavezama. Sposobnost da živimo u sadašnjem trenutku, da u njemu nalazimo zadovoljstvo i sreću, čini jedan od važnih elemenata mentalnog zdravlja. Ukoliko doživite da vas preplavljuje anksioznost i briga, prosto vraćanje pažnje na sadašnji trenutak može mnogo da pomogne. Jedan od brzih načina je da nabrojite 5 stvari koje vidite u sobi, 5 stvari koje čujete, 5 koje možete da dodirnete ili namirišete.
• Nalaženje smisla. Razmislite o tome zbog čega nam se sve ovo dešava? Da li je u pitanju potreba za kolektivnim odmorom, za usporavanjem, za menjanjem vrednosti. Šta dobro može iz ovoga proisteći? Šta je vama u stvari ključno u životu, sada kada vidite da možete bez nove frizure, patika, odeće i sl? Kako zapravo želite da provodite vreme ubuduće?
• Razgovor sa svojim unutrašnjim detetom. Dajte sebi malo zabave kada završite sa poslom, pevajte ako volite, čitajte, igrajte društvene igre, čistite kuću ako vam to pričinjava zadovoljsto. Dajte svom unutrašnjem detetu radosti.

I znajte – neće vam svaki dan biti isti. Neki dani će biti bolji od drugih. Kada posustanete, pozovite onaj hrabri deo sebe i zavirite u svoje resurse i svoje kreativne moći. Ako vam nisu dovoljni da se bolje osećate, budite još hrabriji – tražite pomoć.