Veštačka inteligencija menja svet
Nove tehnologije na kratak rok precenjujemo, a na dugi rok potcenjujemo. To je poznata maksima.
Pogledajte samo najveću tehnološku promenu u poslednjih pola veka – internet. Nas su uglavnom mimoišle prve godine interneta, jer smo u to vreme bili zauzeti drugim stvarima: mapama, mirovnim planovima, Ovenom, Stoltenbergom, Jezdom, Dafinom. Ali, u to vreme uzbuđenje u svetu bilo je ogromno, akcije bilo kakve firme sa „.com“ u imenu išle su kao alva, vrednost im je vrtoglavo rasla sve dok 2000. godine balon, sada poznat kao „. com balon“, nije pukao.
Tada su investitori počeli da sumnjaju u važnost interneta. I sva privreda je bila pomalo razočarana, a čuveni ekonomista Paul Krugman je tada pisao: „Do otprilike 2005. godine, biće svima jasno da uticaj interneta na privredu nije bio veći od uticaja faks mašine.“
Par decenija kasnije, kada je dugi rok stigao, znamo da je trajniji uticaj interneta sve vreme bio potcenjen. Daleko od faks mašine, internet je iz korena promenio svet. Ne samo ekonomiju, nego i komunikacije, zabavu, obrazovanje i politiku u pravcima koje niko nije mogao predvideti. Ko je tada pomišljao da će nešto što se zove „jutjuber“ i „influenser“ postati ozbiljno profitabilna zanimanja?
Sada je najveća tehnološka promena veštačka inteligencija, a čak je i ona samo još jedna posledica interneta. Naučnici su decenijama pre interneta maštali o stvaranju mašine koja razmišlja kao što razmišljaju ljudi, uz razum i principe logike. I u tome nisu daleko dogurali. Ne mnogo dalje od kompjuterskih programa koji umeju da igraju šah.
Onda se pojavio internet i sa njim rastući okean podataka, pa su istraživači promenili pristup. Veštačka inteligencija danas ne radi na logičkim, već na statističkim principima. Kompjuteri sada, kroz analizu podataka iz prethodnih partija u koje imaju uvid, sami sebe uče da igraju šah. U aplikacije poput ChatGPT-a ubacuje se sav mogući pisani materijal od biblioteka do društvenih mreža, a sa aspekta mašine to su podaci iz kojih ona izračunava verovatnoće. Kada vidi „Lepa reč“, veštačka inteligencija i dalje ne razume šta to stvaro znači, ali računa verovatnoću da tu treba da usledi „gvozdena vrata„. I to radi ekstremno dobro, na mnogo složenijim slučajevima.
Veštačka inteligencija je u tom smislu samo najnoviji proizvod ere interneta. Ali je verovatno i početak nečeg novog čije posledice na dugi rok potcenjujemo.
Ekonomski istoričar Brad DeLong procenio je da je sam Nikola Tesla pomerio svetski ekonomski razvoj unapred za 5-10 godina. Veštačka inteligancija – mada za nju nije odgovoran pojedinac već veća grupa – sada radi nešto slično. Ali, kao i u slučaju interneta, to neće biti samo pravolinijski skok, u smislu da će privreda i GDP porasti koji procenat više, već još jedna radikalna transformacija.
Zadržimo se samo u domenu ekonomije, profesija i radnih mesta. Do nedavno je vladao konsenzus da je za budućnost u 21. veku najbolje pozicionirana takozvana „kreativna klasa“, kako je to pisac Richard Florida nazvao. Kreativna klasa obuhvata ljude čiji su glavni kapital obrazovanje i kreativnost, sposobnost da generišu idejna rešenja, dizajne, analize ili kompjuterske programe.
Sada odjednom izgleda da to više ne važi. Veštačka inteligencija sve okreće naglavačke i kreativna klasa rapidno gubi svoje pozicije.
Sposobnosti poput pisanja, crtanja ili komponovanja zahtevaju godine učenja, vežbe i iskustva i zato u ove profesije nije lako ući. Ali danas, uz pomoć veštačke inteligencije, mnogo širi krug ljudi može da uradi mnogo toga – da generiše tekst, nacrta sliku, napravi logo, osmisli slogan ili napiše pesmu. Možda to sada nije fer prema ljudima koji su uložili godine truda, ali činjenica je da kvalitet kompjuterski generisanog stvaralaštva raste iz dana u dan, a da je razliku sve teže prepoznati. Jednog dana će i mene Srđan da zameni botom – a vi to nećete ni primetiti.
IT sektor to možda najbolje zna. Pre dve i po godine, posle prve pojave ChatGPT-a, na jednom mestu sam pisao da „što je programski zadatak specifičniji, veštačka inteligencija je manje korisna — jer dok objasnite botu šta tačno da napiše, možete brže i jasnije to direktno da uradite u programskom jeziku.“ I debelo pogrešio. Možda tako jeste bilo na samom početku, ali danas ChatGPT i drugi modeli pišu programe kakve želite, vrlo specifično i mnogo brže od bilo kog ljudskog bića.
Ovo ne znači da će kreativna klasa odjednom postati nezaposlena. U istoriji sveta, nijedna tehnologija do sada nije dovela do masovne nezaposlenosti. Umesto toga, tehnologija će redefinisati šta je važno. Pošto mašina sada može da napiše program, slogan ili dobro informisanu tržišnu analizu, neće biti od presudne važnosti za studente i buduću radnu snagu da to lično nauče da rade. Biće vrednija neka vrsta preduzimljive kreativnosti, sposobnost da se prepozna šta je potrebno i uradi prava stvar. Ne znati kako nešto stvoriti, jer većinu toga vam može odraditi kompjuter – već prepoznati šta vredi stvoriti, imati inicijativu, preuzeti rizik i doneti dobru odluku. Zato već viđamo porast firmi sa jednim jedinim zaposlenim.
Među preživelima u kreativnoj klasi imaćemo veliku preraspodelu prestiža i dohotka. To se već događa. Veštačka inteligencija preti da potisne prosečne programere, ali oni najbolji, ili oni koji nude nešto više od samog programiranja, biće u još boljoj poziciji nego ranije. Isto važi za svaku kreativnu profesiju. A na samom vrhu piramide biće vrhunski istraživači koji predvode talas veštačke inteligancije. Meta ovih dana agresivno privlači stručnjake za veštačku inteligenciju iz drugih firmi i oni liče na transfere zvezda NBA lige – govorimo o ugovorima od po 100 i 200 miliona dolara.
Među dobitnicima ovog tehnolškog talasa trebalo bi da budu i svi oni koji rade stvari koje kompjuteri ne mogu. ChatGPT može da zameni mnogo kancelarijskih radnika, ali ne može vodoinstalatera, električara i stolara – u principu, zanimanja koja kombinuju stručnost sa komplikovanom fizičkom akcijom. Ali čak se ni takva zanimanja ne smeju previše uljuljkati. Veštačka inteligencija je već ušla u robote i oni sada uče iz sopstvenih grešaka, iz podataka koje prikupljaju dok rade.
Ni Metini stručnjaci od 200 miliona dolara ne znaju kako veštačka inteligencija tačno radi. Zbog statističkih slučajnosti na kojima se zasniva, niko ne razume zašto ona proizvodi baš te rezultate koje proizvodi, a lideri i osnivači su i sami iznenađeni ovolikim skokom u poslednje dve godine. Zbog toga niko ne zna ni dokle će sve ovo otići. Teoretska granica rasta je trenutak kada modeli veštačke inteligencije progutaju čitav internet i sav originalni sadržaj koji postoji. Oni već sada nisu mnogo daleko od toga.
U nedostatku novog i originalnog goriva modeli bi se počeli hraniti svojim sopstvenim tekstualnim proizvodima, a to sadašnje modele vodi u nepouzdanost i halucinacije. Ali čak i ako se razvoj uspori ili zaustavi, veštačka inteligencija već na svom sadašnjem nivou menja svet.
Da ponovim, nije stvar u tome da nećemo ništa raditi. Šanse za to su minimalne ili nikakve. Veće su da će slika o tome koje sposobnosti vrede i šta se dobro plaća nastaviti da se menja. I ne u pravcima na koje smo navikli.
