Mašina ne sme da stane

Autor: Damir Nađ, direktor firme Absolute CNC

Stanje u firmi je redovno, kažem sebi tog prvog vanrednog ponedeljka. Da li je? Hm, nije, sigurno nije, ali ću se truditi da ne upadnemo u bilo kakvu paniku. Proizvodna firma od 11 zaposlenih, izvozno orijentisana ka Nemačkoj, se nalazi u situaciji da manevriše sa tri krupne teme, a ovako izgleda moj radni dan žonglirajući:

a) Naši zaposleni: Od prvog dana krize sa virusom, svi zaposleni imaju uglavnom brige oko zdravlja, sumnje oko posla i dodatne obaveze u svojim kućama zbog organizacije života u limitiranim uslovima kretanja. Od tog dana, svi razgovori se svode na privikavanje na novonastale okolnosti, podizanje svesti o higijenskim merama i jačanju borbene gotovosti. U suštini, doneli smo odluku da primenimo sve mere predostrožnosti u postrojenju (dezinfikaciona sredstva, zaštitne maske, rastojanje između ljudi od par metara) i da nastavimo regularno da radimo i proizvodimo. Svi zaposleni imaju slobodu da privatne stvari uklope sa smenskim radom, a proizvodnju ćemo organizovati i reorganizovati iz nedelje u nedelju i iz dana u dan. Maksimalna fleksibilnost svih je izuzetno potrebna i sa tim nema kompromisa. Skoro svaki dan grupni kratki sastanci. Pored toga, vodim razgovore sa svakim u četiri oka. Trudim se da nađem dobru meru između pozitivnosti i opreznosti. Na neka pitanja nemam odgovor, kažem jasno ne znam, i vratim se na ono što znam: moramo se svi pridržavati preporuka i mera nadležnih državnih organa, nema otpuštanja, isplatu zarada garantujemo određeni broj meseci čak i u najcrnjem scenariju, porudžbine imamo, čak i nove pristižu, likvidni smo, izdržaćemo. Od prvog dana pribavljam potvrde za sve zaposlene da mogu da se kreću za vreme policijskog časa, odnosno da, zbog smenskog rada, mogu da idu na posao i da se vraćaju sa posla. Mislio sam da me za te potvrde čeka ogromna administracija, međutim, sve se završava za dan-dva i sa par mejlova.

b) Uvoz/Izvoz: Čini mi se da sam već dosadio špediterskoj i transportnoj firmi, koje nam uslužno obezbeđuju nesmetan izvoz robe, proveravajući svaki dan da li ima nekih novosti, kolika su čekanja na granicama i da li je u bilo kom segmentu pooštrena izvozna procedura? Pored njih, pozivam i sve druge firme koje su u istoj ili sličnoj situaciji i postavljam identična pitanja – odgovori unisoni: izvoz ide, dosta usporeno, ali ide. Kažu da ne brinem, ja kažem dobro i zovem sutra opet. Jače je od mene. Druga strana te iste medalje je uvoz, s obzirom, da svi naši dobavljači alata i materijala veliku većinu asortimana uvoze. Pozivam i njih i dobijam vrlo slične odgovore, imaju lager za 3-4 nedelje, posle ko zna, ali nadaju se da će uvoz ići nesmetano. Pratim vesti, prvih par dana čitam sve što je iole relevantno: sve informativne internet stranice, Ministarstvo privrede, Privredna komora, Uprava carine, pa sve to isto sa strane Nemačke, ali nakon toga, informisanje svodim na razumnu meru.

v) Kupci: Na telefonskoj vezi sa Nemačkom svaki dan. Pratimo situaciju. Velike auto fabrike u Evropi zatvaraju postrojenja na otprilike mesec dana, a mi, iako nismo direktno vezani za tu industriju, kao mašinska firma ćemo naknadno osetiti posledice. Naši kupci nas uveravaju da je sve u redu, da oni nastavljaju proizvodnju redovno, naravno malo uposreno, ali nastavljaju. Pitaju da li možemo da radimo po nešto nižim cenama, značilo bi im da prevaziđu ovo usporavanje. Pristajemo, uz garancije za dalje porudžbine.

Danas pravimo opet zajednički sastanak, razgovaramo o svemu što se dešava u i oko firme. Sada je svima jasno da ćemo u ovakvom načinu rada biti sigurno celo proleće i da se moramo adaprirati i na zdravstvene i na tržišne izazove. Surovo je. Mi se oslanjamo na to što imamo i što valja: na naše ljude i na našu proizvodnju.