KO NE DELI (ZNANJE), NE MNOŽI

Za razliku od ustaljenog mišljenja, sudbinu preduzeća i država presudno ne određuje ni geopolitički položaj, ni istorijski trenutak, ni prirodni resursi, ni jeftina radna snaga, već pre svega umešnost rukovođenja. I premda je tek jedna karika u lancu funkcija organizacije, menadžment svakako igra najodgovorniju ulogu, jer se upravo u njegovim rukama nalazi kormilo. Možete okupiti ubedljivo najbolje igrače u nekom sportu, ali ako trener ne zna svoj posao, sva je prilika da će neki drugi timovi biti pretendenti na vodeću poziciju. Iz tog razloga, imati odličan rukovodeći kadar je imperativ za svaku organizaciju.

U 21. veku čovečanstvo je suočeno sa problemima koji po kompleksnosti i uticaju zasenjuju sve u prošlosti. Sa jedne strane problemi su postali globalni, sa druge, nauka i tehnologija veoma brzo napreduju, a sa treće promenili su se i zaposleni pa recepti iz prošlosti sve manje vrede. Svanulo je novo doba koje traži nove menadžere, spremne da se uhvate u koštac sa drugačijim izazovima, te da se neprestano razvijaju i kao ljudi i kao stručnjaci.

Svestan značaja razvoja menadžerskih veština za Srbiju ali i celokupno društvo, 2017. godine doneo sam odluku da napustim korporativni svet i da se posvetim podizanju praktičnih kompetencija menadžera. Pored dvodecenijskog iskustva na različitim rukovodećim pozicijama, u tu funkciju sam stavio i svoje dugogodišnje iskustvo u interaktivnim obukama i razvoju umnih sposobnosti.

Pošto ne želim da budem deo sistema za koji smatram da nije oslonjen na zdrave noge, koji je dobrim delom prevaziđen i koji ne doprinosi prosperitetu društva, ranije sam se retko odlučivao na saradnju sa obrazovnim ustanovama. Držao sam pojedinačna predavanja na teme rada sa darovitima, unapređenju sistema obrazovanja i razvoju ključnih umnih veština. Mogućnost ulaska u stratešku saradnju držao sam otvorenom isključivo za one ustanove koje gaje istovetan sistem vrednosti kao ja.

Kroz opisanu prizmu sam posmatrao i Mokrogorsku školu menadžmenta kada sam dobio poziv da se upoznamo. Iskustvo sa brojnih seminara kojima sam prisustvovao govorilo mi je da je na našim prostorima mnogo predavača koji prezentuju puko teoretsko znanje, koji često nemaju neophodno praktično iskustvo i koji svoj autoritet crpe pretežno iz zvučnih imena stranih kompanija pod čijim okriljem rade.

Cilj mi je bio da sagledam pristup koji ima škola, pa sam krenuo od ljudi, koji čine organizaciju, i principa na kojima je sve zasnovano. Nakon prezentacije mojih shvatanja i demonstracije načina rada, dobio sam poziv da steknem neposredan uvid kako funkcioniše tim škole na Mećavniku. Na moje zadovoljstvo, znanje koje se prenosilo u toku nastave je bilo konkretno i upotrebljivo, a predavači su bili iskusni i dokazani praktičari koji su u stanju da gradivo podupru primerima iz ličnog iskustva i kvalitetno odgovore na postavljena pitanja. Način na koji su to činili je bio inspirativan, uz visoku kulturu komunikacije i istinsku želju da se znanje podeli kako bi se umnožilo. Takođe su bili spremni da saslušaju mišljenja drugih i da priskoče u pomoć učesnicima sa savetima za rešavanje njihovih aktuelnih problema.

Sa druge strane, bilo je evidentno i da su učesnici izuzetno zainteresovani, da nisu tu po “službenoj dužnosti” već iz želje da novim znanjima i idejama unaprede poslovanje kompanija u kojima rade, sa punom svešću da je program dragocena prilika koju ne treba propustiti. Dosta njih je prošlo i neke druge programe Mokrogorske škole, a bilo je očigledno da su se rado vraćali. Ako se tome dodaju namenski građen objekat i prelep ambijent Mokre gore, jasno je da se ovde stiču potrebni uslovi za sistemski razvoj znanja i veština. Štaviše, širok izbor programa i događaja, kao i formiranje alumni zajednice otvaraju vrata stalnom unapređivanju koje treba da bude suštinski cilj, jer samo tako možemo očekivati da se ravnopravno uhvatimo u koštac sa međunarodnom konkurencijom. Vrhunske kompanije planski rade na razvoju svojih kadrova, pa je to postao standard svih dugoročno uspešnih organizacija.

Sagledavši na ovaj način prilike koje saradnja sa Mokrogoskom školom menadžmenta otvora, odlučio sam da postanem deo njenog tima, iskreno verujući da je to korak u dodatnom stvaranju vrednosti za naše kompanije i zaposlene u njima. Posle tri potpuno ispunjena dana, sa Mokre gore sam se vratio pod lepim utiscima u uverenju da Srbija ima bar jednu organizaciju koja omogućava sistemsko podizanje menadžerskih veština na svetskom nivou. Velika je čast biti prepoznat od takvih ljudi kao neko ko može da doprinese daljem razvoju struke menadžmenta i, posredno, prosperitetu ovog prelepog regiona.

Predrag Đukić, Predavač Mokrogorske škole menadžmenta