Povratak u budućnost (prvi deo, izdanje za Srbiju?)*

Nekada davno u dalekoj zemlji…

Ekonomska saradnja između Srbije i SAD ima dugu istoriju. Počelo je 14. oktobra 1881. godine kada je Kraljevina Srbija kojom je vladao Kralj Milan Obrenović zaključila sa SAD Ugovor o trgovini i plovidbi. Tim bilateralnim sporazumom obe države su jedna drugoj dale status najpovlašćenije nacije u međusobnoj trgovini. Taj status su od Kraljevine Srbije nasledile Kraljevina SHS kao i obe Jugoslavije. S tim što je komunistička Jugoslavija imala malu pauzu koja je trajala do konačnog raskida sa Staljinom. U svakom slučaju ekonomska saradnja je brže ili sporije rasla do 1990-te godine. Te godine je svaka saradnja naglo prekinuta i da bi tek 17. novembra 2000. bili ponovo uspostavljeni bilateralni odnosi između tada SRJ i USA.

Prošlo je još skoro dvadeset godina da bi konačno 4. septembra ove godine bio potpisan takozvani Vašingtonski sporazum. Ubrzo nakon toga 22. septembra usledila je Zajednička izjava između Republike Srbije i SAD na osnovu koje je otvorena kancelarija DFC-a u Srbiji uz dodatnu najavu značajnih ulaganja SAD u Srbiju.

Đavo je u detaljima

Kada naša Narodna Skupština ponovo bude počela da radi, nadamo se da ćemo uskoro videti da su ova dva sporazuma postali zakoni ratifikacijom pa ćemo i saznati šta tačno u njima piše, ko su potpisnici i na šta se sve odnose. Do tada, na osnovu podataka dostupnih iz medija, svi smo više ili manje, ili čak dosta manje, upoznati sa temama koje Vašingtonski sporazum i Zajednička izjava navodno sadrže. Upoznati smo i sa izjavama potpisnika, razmeštajem sedenja, razmenjenim poklonima, osnivanju DFC kancelarije, uticaju na regionalnu stabilnost i konačno čuli smo različite brojke o količini dolara koji dolaze da budu uloženi u privredu Srbije.

Suština

Ako od vesti koje su nas zapljusnule povodom ovih događaja pokušamo da uklonimo oblande koje se tiču Izraela, Irana, snabdevanja gasom, mobilne telefonije, prava seksualnih manjina, zamenjenim ili ne fasciklama, penkalima, veličinama stolica i rasporedu nameštaja, činjenica je da je ovo prvi ekonomski sporazum koji Srbija potpisuje sa najvećom ekonomskom silom sveta od 1881 godine kao i da je 30 godina prošlo od poslednjeg ekonomskog sporazuma koje je potpisala SFRJ i koji je imao efekta na Srbiju. Naravno od ovoga su izuzeti sporazumi o pomoći koju su pružali i pruža USAID i slični programi.

Ovaj sporazum kao i ekonomska saradnja i ulaganja koja na osnovu njega bude nastala neće moći da ispravi prošlost i da izbriše 30 godina koje su za nama, ipak nismo u Holivudu.  Ono gde jesmo, kao i što moramo da uradimo je da iskoristimo pruženu priliku do kraja na korist privrede Srbije, regiona i stabilnosti i poslovnih partnera iz SAD koji će pratiti taj novac. To će biti pravi „povratak u budućnost“, da nakon našeg dugog i teškog mamurluka nakon 90-tih imamo što normalnije ekonomske odnose sa zemljom koja čini 16% svetske ekonomije a čiji je uticaj neuporedivo veći.

Da bi dobili prve informacije kako bi to što bolje mogli da izvedemo, molim vas da ugasite svoje mobilne telefone, sklonite kokice i da se aktivno uključite u novi Zimski Vivaldi CFO & Legal forum. Počinje u MŠM kampusu  u Mećavniku na Mokroj Gori ili na vašem kompjuteru od 2. do 4. decembra ove koronarne 2020-te.

*Zahvalni smo Stivenu Spilbergu, Džonu Miršajmeru i Milanu Krstiću, asistentu na FPN, na inspirativnim razmišljanjima