Šta je Emocionalna inteligencija?
Šta je Emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija kao i mnogi drugi koncepti inteligencije tek prolazi naučnu potvrdu a instrumenti proveru pouzdanosti, međutim ne možemo a da ne primetimo da su nova istraživanja u oblasti inteligencije unela svežinu i inteligenciju ponovo vratila u žižu interesovanja naučne i nenaučne javnosti.
Pojam emocionalna inteligencija pojavljuje se, početkom 90-ih godina prošlog veka, a po prvi put su ga uveli u svojim radovima autori Peter Salovey sa Univerziteta Jejl i John D. Mayer sa Univerziteta Nju Hempšir. Oni su u skladu sa naučnom metodologijom postepeno i temeljno razvijali modele i instrumente za procenu emocionalne inteligencije. Mayer, Salovey i Caruso doprineli su da se koncept emocionalne inteligencije u velikoj meri razvije i naučno potvrdi. U tu svrhu su kreirani testovi s potrebnim metrijskim karakteristikama inicirajući mnogobrojna istraživanja širom sveta. Neki autori upotrebljavaju i druge termine kada govore o istom sklopu veština i sposobnosti, stoga u literaturi susrećemo pojmove kao: emocionalni kvocijent (Goleman, 78), emocionalna pismenost i emocionalna kompetentnost (Dulewic i Higgs, 56).
Emocionalnu inteligenciju su definisali kao „sposobnost praćenja i razlikovanja sopstvenih i tuđih osećaja i emocija, i korišćenja tih informacija kao vodiča za mišljenje i ponašanje“ (Salovey i Mayer, 203). Sami autori smatraju da ova definicija naglašava samo opažanje i regulaciju emocija, te da je ispustila razmišljanje o osećanjima. Isti autori stoga predlažu revidiranu definiciju, prema kojoj „emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti brzog zapažanja procene i izražavanja emocija; sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje; sposobnosti razumevanja emocija i znanje o emocijama; i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja“ (Salovey i Mayer, 204).
U sažetijem vidu, tri autora emocionalnu inteligenciju definišu kao sposobnost opažanja, asimilacije, razumevanja i upravljanja emocijama (Mayer, Caruso i Salovey, 139). Navedene sposobnosti poređane su prema složenosti psihičkih procesa koje uključuju od jednostavnijih (zapažanje i izražavanje emocija) do složenih (svesnost, refleksivnost i regulacija emocija).
Ukratko definisana, emocionalna inteligencija je sposobnost da se opaze emocije, da im se priđe i da se izazovu, kako bi pomogle procesu mišljenja. U suštini, emocionalna inteligencija opisuje sposobnost da se efikasno održava veza između emocija i mišljenja, da se upotrebe emocije kako bi se olakšalo rasuđivanje i da se inteligentno rasuđuje o emocijama (Salovey i Mayer, 203). George (74) dalje navodi da se emocionalna inteligencija usredsređuje na meru u kojoj kognitivne sposobnosti pojedinca dobijaju informacije od emocija i na meru u kojoj se upravlja emocijama (Buontempo, 29). Prema Golemanu emocionalnu inteligenciju čine nekognitivne sposobnosti, kompetencije i veštine koje utiču na sposobnost osobe da se nosi sa zahtevima i pritiscima okoline. Emocionalna inteligencija se delom stiče genetskim nasleđem, ali značajnim delom procesom učenja.
