Slaviša Tasić, profesor ekonimije, istraživač i autor, redovno piše tekstove za članove Mokrogorske zajednice i svakog meseca donosi analize ključnih globalnih događaja. Njegovi tekstovi istražuju političke, ekonomske i tehnološke preokrete koji oblikuju savremeni svet, spajajući analitičku preciznost i intrigantne uvide.

Mnogo se toga zbilo u poslednjim danima januara.

Na primer, protesti u Srbiji – ali svet je prezauzet nekim većim dešavanjima da bi stigao da na njih obrati pažnju.

Trumpov povratak i radikalne promene

Donald Trump je na vlast stupio 20. januara i svoj mandat započeo lavinom dalekosežnih uredbi. Premisa njegove kampanje bila je da se prethodna vlast otuđila i vodila nekim svojim ideološkim opsesijama, a da će posao nove vlasti biti da konačno posluša glasače.

Deset dana kasnije, znamo da se nije šalio. Već prvog dana izdao je uredbe koje menjaju lice države više nego što su uradile pojedine decenije. Ovakav diskontinuitet između dve američke administracije još nikada nije viđen.

Ukinuo je svako državno nametanje raznolikosti i inkluzivnosti koje je woke pokret prethodnih decenija ugurao u sve pore države, društva, obrazovanja i privatnog sektora. Sada država sa svoje strane ukida svaku promociju takvih stvari koju je neposredno i posredno, kroz svoje politike i budžete decenijama – čak i za vreme prvog Trumpovog mandata – sprovodila. Ukinuo je, zajedno s tim, i državno promovisanje rodne ideologije. Za državu više ne postoje rodovi koje svako za sebe može da izabere, već samo dva biološka pola: muški i ženski.

U ovih nekoliko dana SAD su uspele da izađu iz Svetske zdravstvene organizacije jer se ova propisno obrukala prilikom Covid pandemije. Povukle su se i iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

Aktivirana je granična služba koja je godinama žmurila na ilegalnu imigraciju. Počele su masovne deportacije ilegalnih imigranta, a prva meta su oni sa kriminalnom prošlošću.

Najkontroverznijom uredbom od svih, Trump je ukinuo automatsko sticanje državljanstva za svakog ko je rođen na tlu Amerike. Ovo pravo zapisano je u jednom amandmanu američkog ustava donetom posle građanskog rata pre 160 godina i zato jedna uredba neće biti dovoljna da ga ukine.

Ali, krajnji tumač američkog ustava je Vrhovni sud i on će na kraju odlučiti šta tačno amandman kaže: na koga je pisac mislio kada je rekao „svako rođen na teritoriji i pod jurisdikcijom SAD“? Da li jurisdikcija podrazumeva ilegalne imigrante? Ili turiste koji se tu nekako našli pred rođenje deteta? Trump je pokrenuo proces, a devet sudija Vrhovnog suda – od kojih je on sam u prethodnom mandatu imenovao troje – imaće konačnu reč.

Ekonomske promene i kripto tržište

I ekonomske promene su duboke, samo se po prirodi stvari ne odvijaju istom brzinom. Neke carine su već uvedene, druge su najavljene. Trump namerava da bude veliki prijatelj kripto tržišta i da mu od strane države ponudi jasniji i slobodniji zakonski okvir. Zato bitkoin skače. Eksploatacija nafte i gasa oslobađa se regulatornih stega, gradnja naftovoda nastavlja, a subvencije za obnovljivu energiju i električna vozila ukidaju.

Trump je čak najavio potpuno ukidanje federalnog poreza na dohodak. To je glavni porez u Americi, a ekvivalent takvog poteza u Srbiji bilo bi potpuno ukidanje PDV-a – njegovo spuštanje na nulu. Ovo će biti teže izvodljivo, ali pokazuje razmere preokreta. Budžetski prihodi bi se, delimično, nadoknadili carinama.

Najupečatljiviji ekonomski događaj, ipak, bila je najava projekta Stargate, plana za ulaganje čak 500 milijardi dolara u infrastrukturu potrebnu za razvoj veštačke inteligencije. Glavnu ulogu u projektu igraće OpenAI, tvorac ChatGPT-a, zatim Softbank i Oracle, a uključene su i druge ključne tehnološke firme. Projekat je najavio sam Donald Trump zajedno sa liderima firmi. I koliko je finansijski krupan, toliko je Startgate bitan i kao signal: država je stala iza razvoja veštačke inteligencije a privatni sektor u njoj vidi budućnost i spreman je da uloži ozbiljan novac.

Međutim, DeepSeek

Gotovo u isto vreme, negde u Kini, jedna firma koja se više bavi finansijama nego tehnologijom, izašla je sa rezultatima sopstvenog modela veštačke inteligencije. I rezultati su zaprepastili svet. Kineski DeepSeek je svojim poslednjim modelom ne samo dostigao najsavremenije zapadne modele poput ChatGPT-a, već je to uradio neuporedivo jeftinije, sa mnogo manje računarske snage.

Logika vrtoglavog rasta vrednosti vodećih tehnoloških firmi poput Nvidie u poslednje dve godine bila je: 1) da je veštačka inteligencija napravila veliki prodor i da će bivati sve važnija; 2) da je za razvoj veštačke inteligencije potrebna ogromna i rastuća računarska snaga, za šta vam dalje trebaju najsavremeniji čipovi koje pravi samo Nvidia. Potrebna je i Nvidia programska platforma, kao i mnogo energije i veliki data centri.

DeepSeek je sada napravio uporediv model za tričavih 5 miliona dolara – i verovatno mnogo više režijskih troškova koje nisu obelodanili, ali to ne menja ključnu poentu previše. To dostignuće nije problem samo za OpenAI, već za čitav narativ. Možda vam ne treba onih 500 milijardi infrastrukture. Možda vam za veštačku inteligenciju ne treba mnogo poslednjih Nvidiinih čipova. Vest o DeepSeeku se raširila tokom vikenda, a akcije Nvidie, najvrednije kompanije na svetu, u ponedeljak su pale za 18%.

Šta je DeepSeek tačno uradio?

Jedna alegorija kaže da su ChatGPT i drugi standardni modeli kao bibliotekar koji je pročitao sve knjige i daje odgovore na osnovu pročitanog. Za takvu vrstu obuke ovom bibliotekaru treba mnogo vremena i memorije.

DeepSeek radi drugačije – to je bibliotekar koji ne čita sve knjige unapred, već traži pravu knjigu tek kad dobije pitanje. On potroši više vremena dok odgovara na pitanje, jer traži pravu knjigu – ali je daleko više uštedeo u fazi obuke jer nije morao da čita celu biblioteku.

To što je loše za Nvidiu i berzanske indekse ne mora da bude loše za svetsku ekonomiju. Naprotiv. Kineski model ne samo da je jeftin, već je i otvoren za javnost. To znači da će veštačka inteligencija biti jeftinija, otvorenija i dostupnija nego što smo mislili do pre nekoliko dana. Ovo je velika vest, a ako niste Nvidia onda je to i dobra vest. Dok su akcije Nvidie i nekih drugih titana padale, ostalo je neprimećeno da su vrednosti velike većine manjih firmi na istim berzama porasle.

Generalnije, Kina nastavlja da prevazilazi očekivanja. Mi i dalje ne znamo koliko je ona stvarno sposobna, naročito za samostalne prodore, kada nema više šta da kopira već mora da sama otvara nove horizonte. Razne sankcije su u poslednjih nekoliko godina ograničile Kini pristup najboljim čipovima i ona i dalje ne može da napravi to što može Nvidia sa zapadnim partnerima. Ali, DeepSeek je sada potresao tehnološki i poslovni svet upravo zato što je inovirao na krajnje neočekivani način.

Davos

Konačno, u ovih deset dana stao je i Svetski ekonomski forum u Davosu. Usred svih drugih dešavanja, ovogodišnji Davos jedva da je bio primećen. Ipak, na njemu smo konačno videli pomak u pravom smeru.

Sam forum i organizacija iza njega poslednjih godina agresivno su promovisali levičarski socijal-globalizam, pa su se iz tog miljea izrodili trendovi poput ESG-a (Environmental, Social, Governance), čiji je cilj bio da se ideologija levice infiltrira u poslovni svet. Takvi trendovi su se, što kroz korporativne direktive, što kroz nekritičko ugledanje, zapatili i u Srbiji. Na domaćim poslovnim forumima sesije posvećene ESG postale su obavezne, na LinkedInu iskaču objave o podizanju svesti o tome, domaće kompanije na sajtovima objašnjavaju zašto je ESG bitan, a država Srbija je pre par meseci izdala posebne ESG obveznice.

S tim je sada završeno. Ideološki ćurak se okrenuo, jer su američki, a sve više i evropski glasači odlučili da je dosta, a političari i kompanije to konačno razumeli. Na Davosu se ove godine čula drugačija priča. Po prvi put u poslednjih, valjda, dvadeset godina, bilo je manje ideološkog nametanja. Fokus se lagano preusmerio ka nekadašnjim poslovnim prioritetima Foruma: manje propovedanja o društvenoj pravdi, rodu, inkluziji i klimatskim promenama, a više brige o ekonomskom prosperitetu, konkurentnosti i inovacijama.

Ako ovako nastavi, Davos može postati ozbiljna konkurencija prolećnom Vivaldi forumu.