ŠTA JE NOVO U HR-U?

ŠTA JE NOVO U HR-U?

Autor: Nataša Stamenković

HR prolazi ozbiljnu krizu identiteta, ne samo u Srbiji vec globalno. Fundamentalne promene su nužne kako bi ova korporativna funkcija preživela i pronašla svoju novu svrhu, smisao i perspektivu. Čini se da je u Srbiji i regionu situacija još ozbiljnija ako ništa drugo onda zbog nedostatka formalnog obrazovanja za ovaj zanat koji se peče jedino kroz iskustvo i neformalno obrazovnje. I da hoćete, nemate školu za HR jer HR nije nauka već holistička praksa. Bar ovde kod nas. Mislim da nema zanimanja gde je raznolikost formalnog obrazovanja onih koji ga rade veća nego u HR-u. Ali, to je snaga ove funkcije a ne mana.

A broj ljudi koji rade ove poslove je sve veći i veći…. Ostvaruje se vizija onih nekoliko HR menadžera u Srbiji s kraja XX veka: “ da svaka firma ima HR”. Evo sada skoro svaka ima ali problem nismo resili. Da li uvek iz kvantiteta izraste kvalitet tokom vremena?

Imamo problem jer ne samo sto HR-u nije kristalno jasno koja mu je uloga i svrha nego najčešće veliku zbunjenost pokazuje i menadžment kojem je HR podrška. Najčešće ni oni nisu učili HR jer i da su hteli nisu imali gde.

A svet se menja nezaustavljivo, sve brže i brže.

Romantična uloga HR-a kao “posmatrača” –  da podrži i pruži alate menadžmentu, pada u vodu… alate i metodologiju će obezbediti moderne tehnologije a šta onda ostaje HR-u da radi?

Ostaju ljudi, ono što smo u medjuvremenu baveći se procedurama I entertainment menadžmentom, zaboravili.

 Sada imamo nove teme u korporativnom svetu: strast, svrha, smisao, sreća, empatija, lojalnost…..nove načine učenja, balans kao mantru, vraćanje tradicionalnim vrednostima kao što su porodica, zdravlje, privatnost…

Šta tradicionalne HR prakse mogu ovde da urade?

Osim kozmetičkih promena u nazivima poslova (chief happiness officer, chief of people operations, satisfaction manager… i otrcane fraze da su “ljudi naše najveće bogatstvo” kao da nismo baš mnogo svesni da moramo radikalno da se promenimo i mi sami koji radimo HR ali i naše prakse.

Mali broj HR eksperata zna da mora sve više da se bavi integracijom novih  biznis alata, design thinking mindseta u HR prakse, agilne filozofije poslovanja, da razume da modeli kreirani za prosečnog zaposlenog ne funkcionišu jer prosek ne postoji, da se rađaju neke nove verzije menadžmenta i da sve to moramo da razumemo kako bismo redefinisali identitet novog HR-a .

Kao da ne razumemo da moramo da integrišemo znanja i prakse iz drugih nauka i sfera zivota u tradicionalni HR?

Jer ili će HR biti nov ili ga neće biti. Oduvek sam znala da je HR suicidalno zanimanje: sto ga menadžeri bolje znaju to im je HR služba manje potrebna…ali nisam ocekivala da ćemo biti zbog sopstvene intertnosti ovoliko izloženi riziku opstanka. I da će sve ovako brzo da se desi…

Sve je u našim rukama, ali vreme će pokazati da li ćemo palicu bavljenja ljudima predati drugim strukama ili ćemo uspeti da se transformišemo I modernizujemo na nacin da stvarno imamo svoju stolicu u c-suitu i da to ne bude stvar srećnih okolnosti već uobičajena praksa. Neka vizija budućeg HR-a bude da se zaista bavimo strategijom kroz ljude, (umesto kuknjavom kako nas biznis ne podržava i ne razume a mi samo želimo da im pomognemo)…

Nataša Stamenković
Predavač Mokrogorske škole menadžmenta na programu Menadžment ljudskih resursa